Izvor: Press, 09.Jan.2013, 15:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Postignut dogovor o mehanizmu za uvođenje viza Balkanu
To su agenciji Beta rekli upućeni zvaničnici u ovom odboru EP, koji su istakli da je politički još u decembru sasvim usaglašena "zaštitna klauzula" režima bez viza za zapadnobalkanske zemlje, kojom bi vize bile vraćene ako se utvrdi da je iz tih zemalja došlo do naglog povećanja "lažnih azilanata" ili priliva ilegalnih imigranata u EU.
Predstavnica za štampu u Odboru za građanske slobode EP Isabel Nadkarni je objasnila da će, umesto sutra - kako je bilo planirano, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << glasanje o "zaštitnoj klauzuli" biti 21, 22. ili 31. januara. Odlaganje je proceduralno-tehničko jer je nužno, kako je dodala, da se tekst tog mehanizma pravno i jezički "dotera" i usaglasi.
Sama sadržina "zaštitne klauzule" je u potpunosti prihvaćena u konsultacijama Saveta ministara EU i EP, naglasila je Isabel Nadkarni. EP je juče saopštio da do usvajanja "zaštitne klauzule" za bezvizni režim, dolazi na zahtev nekoliko zemalja EU koje su ustanovile naglo povećanje broja neosnovanih zahteva za dobijanje azila državljana nekih zemalja Zapadnog Balkana, posle uvođenja bezviznog režima sa EU.
Kako je agenciji Beta rečeno u Evropskoj komisiji (EK), "zaštitna klauzula" može stupiti na snagu pošto stručnjaci EK utvrde činjenice o prilivu lica koja zloupotrebljavaju režim bez viza za putovanje u "šengenski prostor" Unije i kad Evropska komisija to predloži Savetu ministara EU.
Zvaničnici u Evropskoj komisiji su prethodno stavili do znanja da se u zahtevima upućenim Briselu za usvajanje ubrzanog postupka za eventualno vraćanje viza, poimence ne pominje nijedna zemlja Zapadnog Balkana. Na pitanje da li preti opasnost da vize budu vraćene Srbiji i Makedoniji, izvori u EK su danas ponovili da će jedino merodavno biti činjenično stanje koje se ustanovi u EU.
Zemlje članice EU bi tada, i na osnovu svojih podataka, mogle zaključiti da je na tri, šest ili više meseci nužno vratiti vize nekoj državi Zapadnog Balkana, ako se utvrdi da je došlo do "vanredne situacije" i mogućeg ugrožavanja bezbednosti prostora EU.
Savet ministara članica EU takvu odluku donosi "kvalifikovanom većinom" glasova što znači da su potrebna 73 odsto glasova svih članica EU. Pritom glas najvećih zemalja Unije ima "specifičnu težinu" od 29 bodova, a najmanjih tri ili četiri boda.
Povodom tvrdnji medija da je u poslednje vreme došlo do naglog povećanja broja "lažnih azilanata", u ogromnoj većini Roma, iz nekih država Zapadnog Balkana, predstanvnik za štampu evropske komesarke za unutrašnje poslove Mikele Čerkone je Beti rekao da će se pravi podaci znati tek pošto stručnjaci Evropske komisije uskoro daju izveštaje o tome i kada se to sravni s podacima zemalja članica EU.
U oktobru prošle godine su prvenstveno Nemačka, Švedska i Luksemburg, ali i neke druge članice EU, gde je došlo do naglog povećanja broja "lažnih azilanata", zatražile da se hitno u Evropskom parlamentu uvede "zaštitna klauzula" kojom bi se u slučaju nagle i velike zloupotrebe bezviznog režima mogle privremeno ponovo uvesti vize nekim zemljama Zapadnog Balkana.
.jpg)
