Izvor: RTS, 14.Dec.2016, 12:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poslanici o Zakonu o stanovanju i avio-transportu

Skupština Srbije završila je raspravu o više zakonskih predloga, među kojima je i Predlog zakona o stanovanju i održavanju zgrada, a sednicu će nastaviti sutra razmatranjem amandmana na zakone iz oblasti poljoprivrede.
Potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović istakla je tokom obrazlaganja da se Predlog zakona o stanovanju i održavanju zgrada >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << tiče svakog građanina, a treba da omogući da Srbija konačno 2017. dobije strategiju stambene politike i da obezbedi minimum održavanja svake zgrade.

Obrazlažući poslanicima više zakonskih predloga, Mihajlovićeva je u Skupštini Srbije rekla da novi zakon treba da obezbedi minimum održavanja zgrada koji mora da postoji u svakoj zgradi kada je u pitanju bezbednost, te daje osnovu da se razmišlja i o energetskoj efikasnosti zgrada.
Navela je da je 90 odsto stambenih objekata napravljeno bez uvažavanja standarda energetske efikasnosti i istakla važnost racionalnog ponašanja u trošenju energije.
Kada je reč o troškovima održavanja, Mihajlovićeva kaže da stanari ništa više novca za to neće izdvajati nego što su do sada izdvajali i istakla da je važno da se zna kakva je struktura tog novca i kako se koristi.
Bilo je, kaže, situacija da padaju fasade sa zgrada, te da ne rade liftovi u zgradama, te da treba da znamo ko je odgovoran za to da ne padne fasada sa zgrade i ne ubije nekoga.
Navodeći da je pojava profesionalnih upravnika zgrada naišla na dosta otpora onih koji ne žele uvođenje reda u toj oblasti, Mihajlovićeva je rekla da je postojanje profesionalnih upravnika u EU obaveza, a da je predloženim zakonom izbor na stanarima da li će izabrati svog upravnika koji će voditi računa o upravljanju zgradom.
"Imamo opciju da upravnik bude stanar zgrade, ako to stanari odluče ali ako ne žele svog komšiju za upravnika, oni će zajedno sa Privrednom komorom odlučiti ko će upravljati zgradom", kaže Mihajlovićeva.
U slučaju da tu ne bude dogovora, lokalne samouprave će sa Privrednom komorom na određeni rok izabrati prinudnog upravnika, koji će postojati samo u onim stambenim objektima gde stanari ne mogu da se dogovore o upravljanju zgradom, a takav upravnik moraće da položi određene ispite i da poseduje licencu.
Prema njenim rečima, skupština stanara će u svakom trenutku moći da prekine ugovorni odnos sa profesionalnim upravnikom ako je nezadovoljna njegovim radom, kao i da će sve odluke donositi stanari.
"Procene su da je taj iznos između 200 i 350 dinara. Može da bude i manji", rekla je Mihajlović i rekla da se održavanje zgrada i do sada plaćalo.
Stan neće moći da se renovira bez građevinske dozvole, a svaki stanodavac na iznos kirije moraće da plati 20 odsto za porez državi.
"Upravnik je taj koji treba da obavesti nadležne organe da obave neku hitnu intervenciju, mora brinuti o olucima, krovu, liftovima", kaže poslanik Nove Srbije Dragan Jovanović.
Odgovarajući na primedbe poslanika opozicije, Mihajlovićeva je rekla da će skupština stanara, koja se odluči za licenciranog profesionalnog upravnika, sklopiti sa njim ugovor i dogovoriti mesečnu cenu za taj posao.
"Pošto Srbija cveta, vi sada nemate šta drugo da radite, nego ste rešili da upadate u naše zgrade i da uređujete kako ćemo mi da živimo u našim zgradama", smatra poslanik Dveri Boško Obradovi.
"Kada govorite o uplivu u privatnost, ne, mi samo treba da vodimo računa o našim zgradama, da se nijedno dete ne bi povredilo, jer očigledno nismo bili u stanju 20 godina", odgovara Mihajlovićeva.
Opozicija, između ostalog, smatra da će uvođenje profesionalnih upravnika omogućiti partijsko zapošljavanje, da se uvode "privatni izvršitelji", te da će građani dobiti nove troškove.
Obrazlažući izmene Zakona o komunalnim delatnostima, Mihajlovićeva je rekla da nova rešenja detaljno preciziraju šta su komunalne delatnosti, uvode princip konkurentnosti i mogućnost da se mnogo stabilnije finansiraju komunalne delatnosti, a prvi put će omogućiti da se uvažava mišljenje građana kada je reč o kvalitetu usluge.
"Avio-saobraćaj već po EU standardima"
Mihajlovićeva je rekla da se predloženim zakonom o upravljanju aerodromima prvi put ta delatnost tretira kao opšti interes, navodeći da je avio-saobraćaj u Srbiji već uređen po svim standardima EU.

Istakla je da je samo pre dve godine broj putnika na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla" bio ispod dva miliona, a da danas govorimo već o 4,8 miliona putnika.
Položaj tog arerodroma daje mogućnost da se on dalje razvija, kaže Mihajlovićeva i navodi da na teritoriji Srbije ima oko 30 malih aerodroma koji svakako neće biti ostavljeni sa strane nego će se o njima voditi računa.
Obrazlažući potvrđivanje Mutilateralnog sporazuma o komercijalnim pravima u vanrednom vazdušnom avio-prevozu u Evropi, Mihajlovićeva je navela da je taj sporazum usvojen 1956. i da su ga tada potpisale četiri države, a da je bio važan za razvoj vazdušnog sabraćaja pokazuje podatak da je danas 21 zemlja potpisnica tog sporazuma.
"Naša intencija je da to bude i Srbija. Suština sporazuma odnosi se na uzak deo vanrednog javnog avio prevoza, pre svega avio taksi, prevoza vazduhoplovima do šest sedišta, hitne medicinske letove, letove za neka izdvojena područja", kaže Mihajlovićeva.
Sporazum omogućava svima koji ga potpišu i svim avio-prevoznicima koji obavljaju ovakvu vrstu avio-prevoza da mogu da obavljaju taj prevoz bez posebnog odobrenja.
"Sporazum je usklađen sa svim dokumentima naših vazduholovnih vlasti ali isto tako i sa direktivama i dokumentima evropskih vazduholovnih vlasti", rekla je ministarka.
Kada je reč o Sporazumu između Vlade Srbije i UN o Centralnoj kancelariji projekta Trans-evropske železnice, Mihajlovićeva kaže da će Beograd biti domaćin Centralne kancelarije.
"To je važno za našu zemlju budući da Srbija pre svega ima odličan položaj koji se trudimo da upravo kroz razvoj infrastrukture i dalje razvijamo", rekla je ministarka i navela da taj sporazum, pre svega, tretira određene tehničke detalje našeg predsedavanja.
Podsetila je da je 1992. Srbija i još 16 zemalja poptisalo taj sporazum sa UN.
Kada je reč o predloženom zakonu o trasportu opasne robe, Mihajlovićeva kaže da je predloženo da Uprava za transport opasnog otpada prestaje da postoji i da se kompletna ta delatnost prebaci u okrilje Ministarstva, navodeći da je to mnogo efikasnije rešenje.
Navela je da predloženi zakon vrlo jasno definiše uslove obavljanja unutrašnjeg i mejdunarodnog transporta opasne robe u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju, ali i sve uslove i obaveze koje moraju da imaju svi koji se bave ovom vrstom transporta.
Obrazlažući izmene Zakona o javno-privatnom partnerstu i koncesijama, Mihajlovićeva kaže da novim rešenjima još više se poboljšava sigurnost cele procedure i procesa.
Kako je navela, ukupno je Komisija za javno-privatno partnerstvo koju je Vlada Srbije osnovala 2012. usvojila 41 predlog projekata za javno-privatno partnerstvo i koncesije, od čega su 27 javno-privatno partnerstvo, 14 su koncesije, te da je do sada potpisano 17 ugovora.
"Predložene izmene zakona treba da omoguće da smanjimo taj raspon između velike želje i tražnje za dobrom infarstruktorom a često nemogućnosti da za infrastrukturu imamo određene izvore finansiranja", kaže Mihajlovićeva.
Navodeći da je potrebno mnogo više projekata javno-privatnog partnerstva nego do sada, Mihajlovićeva kaže da se izmenama zakona pojašnjavaju i posebni oblici koncesije – koncesije za javne radove i koncesije za javne usluge, odnosno pravi se razlika između javno-privatnog partnerstva sa elementima koncesije i bez elemenata koncesije.
"Moguće napraviti privatni aerodrom"
Interes Vlade Srbije je da Zakonom o upravljanju aerodromima pokuša da sve državne aerodrome stavi u funkciju, rekla je Mihajlovićeva.
"Postoji mogućnost i dan-danas, svakog trenutka, da bilo ko ko je zainteresovan može da sagradi, odnosno napravi neki privatni aerodrom", rekla je Mihajlovićeva u skupštinskoj raspravi.
Prema njenim rečima, Vlada Srbije hoće da uredi odnose u toj oblasti, ali i mogućnosti da imamo strateške partnere.
Istakla je da je, sa druge strane, protiv toga da tajkuni upravljaju javnim preduzećima, jer je to loše.
"Mislim da je to loše, to ne znači da neko ne može da me dematuje i da to bude drugačije", rekla je ministarka povodom navoda šefa poslaničke grupe LDP Čedomira Jovanovića da vlast ne može da reši problem javnih preduzeća.
Jovanović je podsetio na ranije dogovore da poslovni ljudi uđu u železnicu i da se uvede profesionalni mendžmant u javna preduzeća koji bi bio dobro plaćen i koji bi počeo da rešava problem.
"Onda kada se pipne puls naroda, šta narod misli, narod se nakostreši, ne voli srpske tajkune ali kada Tramp milijardera stavi u vladu, to je u redu, ili kada se pojavi ruski tajkun pa nešto ovde kupi, recimo banku, to je okej", rekao je Jovanović.
Parlament je raspravljao i o sporazumu o ukidanju viza između Srbije i Kine. Tako će Srbija biti prva evopska država čiji će građani bez viza moći da putuju u tu državu. O tome, ali i o svim zakonima koji su na dnevnom redu, Skupština će glasati u nedelju. 
Poslanici su razmotrili i predloge zakona o upravljanju aerodromima i o transportu opasne robe, kao i izmene zakona o komunalnim delatnostima i o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama. 
Na dnevnom redu je bila i rasprava o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Ujedinjenih nacija o Centralnoj kancelariji Projekta Trans-evropske železnice i potvrđivanje Multilateralnog sporazuma o komercijalnim pravima u vanrednom vazdušnom avio-prevozu u Evropi. 

Nastavak na RTS...