Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Okt.2008, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Zvala sam ga tata, a on je pobio svu moju rodbinu"
BANJA LUKA/REPUBLIKA SRPSKA - Sedamdesetogodišnja Zorka Delić-Skiba, nekadašnja logorašica logora za srpsku decu u Jastrebarskom, kod Zagreba, u fašističkoj nezavisnoj državi Trećeg rajha Hrvatskoj (NDH), izjavila je agenciji Srna da svet ne poznaje razmere stradanja kao što su stradanja srpske dece u logorima NDH, ni stravične zločine i mučenja koja su nad srpskom decom činile hrvatske fašističke sluge okupatora tadašnje Kraljevine Jugoslavije.
"O tim zločinima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u vreme bivše „Titove" Jugoslavije, bilo nam je zabranjeno da pričamo. Govorili su mi da sam bila mala i da se ne mogu ničega sećati" seća se bivša logorašica.
Ona naglašava da ju je u poslednje vreme potresla priča o genocidu u Srebrenici, jer, po njenom mišljenju „Srbi tako nešto ne bi mogli nikada učiniti".
Skiba je istakla da je „u strahu da ne umre, a da ne prenese istinu o stradanju srpske dece u logoru Jastrebarsko bila primorana da napiše knjigu - „Spasile me umiljate oči".
Za tri noći ubili 5.500 ljudi
Skibova, rodom iz Sanskog Mosta, seća se da je 1941. godine, kada joj je bilo pet godina, iz Hrvatske došla ustaška satnija i za tri noći na Šušnjaru ubila 5.500 ljudi samo zato što su bili srpske nacionalnosti i pravoslavne veroispovesti.
Nju je, kako pripoveda, iz Jastrebarskog logora usvojio jedan ustaški satnik, da bi dugo godina kasnije saznala da je on došao sa ustaškom satnijom "Ante Starčević" i da su pod njegovom komandom na Šušnjaru, na Sanskom Mostu pobijeni Srbi, uključujući i celu njenu porodicu!
"Zvala sam ga tata i bila mu zahvalna što me izvadio iz Jastrebarskog, da bi kasnije saznala da je on pobio svu moju rodbinu"
„Među pobijenim Srbima bili su mi otac i mati i još 11 najbližih rođaka iz porodice Delića",
Ona kaže da je iz njene porodice ostalo devetoro ratne siročadi, i da bi ih ustaše pobile da ih majka pre toga nije sakrila u žito.
Logor za decu
Skibova je objasnila da je ona zajedno sa ostalom srpskom decom, među kojima je bilo i jevrejske, iz Sanskog Mosta, vagonima za stoku prebačena u logor Jasenovac, gde su zbog prebukiranosti logorskih baraka boravili na otvorenom.
"Kada smo izašli iz vagona polovina dece u vagonima je bila mrtva, jer smo nekoliko dana putovali do Jasenovca", ističe Skibova, dodajući da su preživela deca morala da vagone očiste, a dečije leševe bace u reku Savu da bi noću mogli spavati u vagonima.
Skibova svedoči da su ustaše u Jasenovcu terale decu da piju vodu iz "jama i močvara po kojima su plivali raspadnuti ljudski leševi, a na površini su gmizali crvi".
"Sreća te nismo dugo boravili u Jasenovcu. Ubrzo su nas istim vagonima prebacili u logor Jastrebarsko kod Zagreba", kaže Skibova, dodajući da iz ovog logora, gde je provela dve godine, nosi trajnu uspomenu - "ožiljak od klanja".
Logorašica je posle Drugog svetskog rata završila gimnaziju u Zagrebu i potom se udala u Mostar.
Ponovo
U ovom gradu je živela do 1992. godine, kada je ponovo doživela teške dane i u strahu da joj se ne ponovi 41. godina sa suprugom i sinom napustila Mostar.
"Bila sam dugo izbeglica. Rešila sam da živim u Republici Srpskoj (RS), da upoznam srpski narod, jer dugo nisam znala zašto sam bila u logoru, zašto su moji roditelji ubijeni, ko sam i šta sam", rekla je ona i dodala da joj je trebalo 50 godina da dobije odgovore na sva ova pitanja.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
