Izvor: Večernje novosti, 21.Jun.2018, 20:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Župljani brižljivo čuvaju ćirilicu

U Aleksandrovcu se ponose srpskim pismom, a dokaza za to ima na svakom koraku, od naziva ustanova do murala IAKO ima tek nešto više od 25.000 duša, u Aleksandrovcu se čuva ćirilica možda više nego u mnogim univerzitetskim mestima. Župljani koriste ćirilicu kao da je ponikla među vinogradima, pa se diče srpskim pismom na svakom mestu. Tako je u Centru za kulturu "Buca Mirković", koje nosi ime po izuzetnom zavičajnom autoru, još 2015. godine naslikan je i čitavih >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << pet metara visok mural baš u slavu ćirilice. - Razmišljamo i o osnivanju posebnog udruženja koje bi se bavilo pitanjima ćirilice, ali samim muralom koji je naslikao majstor kaligrafije Vladislav Stanković pokazali smo na neki način koliko poštujemo naših 30 savršenih slova - priča, za "Novosti", Dragić Pajić, inicijator i donator tog projekta,koji je svojvremeno sarađivao sa Desankom Maksimović, Brankom Ćopićem, Dobricom Ćosićem. - Radni vek proveo sam u izdavačkoj kući i tamo sam se trudio da negujemo ćirilicu. Taj trud vidi se i u Narodnoj biblioteci u Aleksandrovcu, koja je nedavno proslavila čak 146 godina postojanja. U zavidnom fondu od 67.000 naslova i 1.300 članskih karti, dragoceno mesto rezervisano je za zavičajne pisce i literaturu namenjenu studentima srpskog jezika i književnosti. - Nekoliko godina smo imali radionice lepog i kreativnog pisanja, trudivši se da promovišemo ćirilicu - predočava, za "Novosti", Danica Knežević, direktorka biblioteke. - Interesovanje kod dece je bilo veliko. PROČITAJTE I:Đurđeve stupove "ukočio" Unesko Među "zavičajcima" iz Aleksandrovca, izdvaja se ime Milosava Buce Mirkovića, (1932-2013), pesnika, dramskog autora, zaljubljenika u umetnost, u čiju čast se i održava Pozorišni festival "Bucini dani". Predstave se igraju u Centru za kulturu. - Kada se javila ideja da naš poznati krasnopisac oslika mural na jednom zidu ustanove, odmah smo izašli u susret, a trudimo se kao i druge ustanove kulture u opštini da promovišemo i ćirilično pismo i naše, lokalne pisce - iznosi direktor Zoran Andrejić. Župljani i u javnim natpisima koriste ćirilicu, na brojnim manifestacijama poput čuvene Vinske ulice na Župskoj berbi u septembru i Glišićevih dana.INICIJATOR Dragić Pajić ispred murala Ćirilica je našla mesto i u nazivima Kozart festivala, Sajma vina, zvaničnim programima povodom Svetog Trifuna, afišama (plakatima) kulturno-umetničkih društava, čiji članovi redovno nastupaju u dijaspori, gde su Župljani među najaktivnijima u tamošnjim udruženjima raseljenih. Ćirilicom su ispisani nazivi vrednih eksponata u Muzeju vinarstva i vinogradarstva i Zavičajnom muzeju Župe, ima je na zdanjima škola, sportskih ustanova... Nezaobilazni je deo i turističke ponude kako bi je upoznali i stranci. GRB SLAVI VINO I PISMO I IME opštine Aleksandrovac ispisano je ćirilicom na grbu opštine. I to ispod krčaga vina, po čemu je Župa prepoznatljiva i godine 1196. kada je u Nemanjinoj ktitorskoj povelji manastiru Studenica, Kožetin kako se do 1882. zvao Aleksandrovac, prvi put spomenut.

Nastavak na Večernje novosti...