Izvor: Večernje novosti, 28.Sep.2017, 21:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zračenje i stres ubijaju muškost

Dr Jovan Hadži Đokić: Češći uzroci bračnog steriliteta su kod muškaraca; Granica pojave raka prostate pomerena ka mlađima MUŠKARCI su pre tri ili četiri decenije bili u mnogo boljoj "muškoj snazi" i daleko potentniji nego sada. Možda se to mlađim generacijama neće svideti, ali akademik profesor dr Jovan Hadži Đokić, sa četiri decenije iskustva u urologiji, pred Prvi nacionalni kongres Urološke sekcije Srpskog lekarskog društva, uz podršku SANU i Evropske >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << osocijacije urologa, koji danas počinje u Hotelu Crowne plaza u Beogradu, kaže da je definitivno tako: - Tačno je da je u to vreme dijagnostika bolesti, recimo prostate, bila mnogo prostija i nesavršenija, jer nismo imali ni ultrazvučni aparat, niti PSA markere. Primenjivali smo rektalni pregled i radiografske metode. Dijagnostika je u međuvremenu napredovala, ali se sa industrijalizacijom promenilo i vreme: sve smo izloženiji stresu, zračenju, uticaju raznih hemikalija... To utiče na porast obolevanja, ali se stvarno povećanje i otkrivanje uroloških bolesti kod muškarace delimično može objasniti i usavršavanjem dijagnostičkih metoda. *Upravo to je drastičmno promenilo i sliku o sve prisutnijem sterilitetu. - Da. Doskoro se mislilo da su za bračni sterilitet "glavni krivci" žene, a zapravo su problemi zbog kojih parovi ne mogu da dobiju bebu, češći kod muškaraca. Za te poremećaje u spermogramu: nedovoljan broj ili nedovoljna pokretljivost spermatozoida, mogu da se okrive razni faktori kao što su pušenje, alkohol, hemikalije u hrani, stres. *Da li su to razlozi što se i karcinom prostate javlja sve ranije? - Verovatno. Ranije smo sa karcinomom prostate najčešće imali pacijente od 75 godina, a sad imamo i one sa 40 godina. Granica za ovu vrstu raka se pomera ka sve mlađoj populaciji i uglavnom ti pacijenti praktično nemaju nikakve tegobe zbog kojih bi se obratili lekaru, pa praktično dolaze u već odmaklom stadijumu bolesti, sa metastazama kada više ne mogu ni da se operišu, nego se leče hormonskom i hemioterapijom. *Zbog toga se vi zalažete za skrinig, iako zasad postoji nacionalni program ranog otkrivanja samo tri vrste karcinoma: dojke, debelog creva i grlića materice? - Da. I mi to već kroz SANU na određenim mestima i sprovodimo. Za svakog muškarca je veoma važno da posle 50. godine ide na preventivne preglede, koji podrazumevaju ultrazvučni pregled, PSA marker (prostata specifični gen) i digitorektalni pregled. Kada se karcinom prostate otkrije na vreme onda je lečenje mnogo lakše i za pacijenta, i za doktora, a za državu jeftinije.foto V.Danilov *Da li se kod nas ovaj karcinom leči po standardima? - Imamo odlične, vrlo edukovane stručnjake, urološke klinike i odeljenja su nam sasvim dobro opremljeni. Primenjujemo praktično sve dijagnostičke i terapijske procedure uključujući i laparoskopiju i mnoge druge minimalno invazivne procedure, naročito kod operacija benigne hiperplazije, odnosno uvećanja, kao što je laserska hirurgija. Znači, ni u jednom segmentu ne kaskamo za svetom. *Da li je u urologiji, za razliku od drugih grana medicine kod nas, sve baš tako idealno? - Sigurno da i u urologiji mnogo toga može da se unapredi, ali praktičneo mi ne primenjujemo samo dve od najsavremenijih metoda, a to su robotska hirurgija i biopsija prostate uz pomoć magnetne rezonance, u cilju dokazivanja karcinoma. *O rezultatima robotske hirurgije na kongresu će govoriti prof. Darko Krepfl iz Nemačke. - Da. Oni primenjuju robot Da Vinči. Uz pomoć robota, kroz mali otvor na trbuhu samo jedan hirurg operiše karcinom prostate, a klasičnu operaciju moraju da rade tri hirurga. Komplikacije kod robotske hirurgije su male, gubitak krvi minimalan, a pacijent za dva- tri dana ide kući, a posle klasične operacije, čija je jedina prednost što kraće traje nego u primeni robotske hirurgije, u bolnici se ostaje 12 do 15 dana. *U dijagnostici, ipak, nismo dostigli vrh? - Kod nas se ne radi biopsija prostate uz pomoć magnetne rezonance u cilju dokazivanja karcinoma. Ova metoda je mnogo sigurnija i specifičnija od ultrazvučnog aparata sa transrektalnom sondom koji mi koristimo.foto V.Danilov DOLAZI 300 LEKARA *Kakvo je interesovanje za ovaj kongres urologa? - Akreditovano je 300 lekara iz Srbije i regiona, a dolaze nam i predavači iz Grčke, Bugarske, Austrije, Nemačke, Italije i Belgije. Uz školu evropske urologije imaćemo još pet sesija. Ovaj kongres je visoko kotiran po broju poena koji se učešćem stiču za obnavljanje licence za rad. Stalna edukacija je važan preduslov da budete dobar lekar. Čak i ako nema tehničkih mogućnosti da sve primenite, važno je da pratite nove trendove u medicini. Na ovom kongresu mi ćemo izneti svoja, a lekari iz razvijenih zemalja svoja iskustva, i videćemo gde je naša, a gde urologija okolnih zemalja u odnosu na svetsku.

Nastavak na Večernje novosti...