Izvor: Vesti-online.com, 22.Jun.2012, 14:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zlato pod nogama mamuta

Misterijama u Viminacijumu nema kraja - arheolozi su u četvrtak na mestu gde to niko nije očekivao, u podnožju brega Nosak gde su pronašli fosile mamuta, otkrili rimske grobnice iz drugog i trećeg veka naše ere. U njima su pronađeni izuzetno vredni komadi finog nakita, uljane lampe koje su pokojnicima osvetljavale put na drugi svet i drugi antički predmeti, navode beogradski mediji.

Otkrićima tu nije bio kraj, jer je nedaleko od nekropole, u padini lesnog brda s grobljem >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << mamuta, otkriven i misteriozni ''industrijski kompleks“ s ostacima ogromnih peći za koje se tek utvrđuje čemu su služile, pišu ''Novosti''.

- Sve do sada verovalo se da je ovde bila močvara van grada Viminacijuma, a sada se sve okrenulo naglavačke i očekujemo otkrivanje velike nekropole - kaže arheolog mr Ilija Danković.

- Pošto su se Rimljani sahranjivali duž puteva, najverovatnije se ovde negde nalazi i put ka istaknutom logoru-karauli lederati, današnjem Ramu, koga već dugo tražimo.

Arheologe iznenađuje što se nekropola nalazi na mestu s koga je rudarski bager očistio podnožje lesnog brda, u kome se oko 100 metara dalje nalaze fosili mamuta. I na zasečenoj kosini brda pojavili su se rimski grobovi, ali i zagonetni kompleks kružnih peći kraj kojih se podižu zarušene konstrukcije od masivnog tesanog kamena.

- Ova otkrića pokazuju da smo se prevarili kad smo rekli da je Viminacijum

bio veliki grad koji se prostirao na oko 400 hektara - kaže prof dr Miomir Korać, direktor Arheološkog projekta Viminacijum.

- Viminacijum je bio metropola koja se prostirala na više od 450 hektara! Groblje je prava misterija jer su pokojnici izuzetno blizu jedan do drugog, neki od njih su kremirani, a drugi sahranjeni, što nije uobičajeno da se radi na istom prostoru. Prve pronađene grobnice bile su opljačkane još u antičkom periodu, a onda smo naišli na nedirnut dečiji grob u kome je bio izuzetno fini zlatni nakit - prsten i naušnice ukrašeni zelenim dragim kamenjem, pa očekujemo da će biti još takvih netaknutih grobova - dodao je on.

U potrazi za novim otkrićima stručnjaci Arheološkog instituta SANU neumorno rade u žutoj ravnici nalik na površinu Meseca koju su napravili ogromni rudarski bageri. Oni se bore s vrućinom od četrdestak stepeni u površinskom kopu uglja Drmno i oblacima sitne lesne prašine koju vetar ponovo diže u vazduh posle nekoliko stotina hiljada godina, kad su je do ovde prvi put doneli orkani s evropskih lednika.

Les se uvlači u najsitnije pore i peče grlo, ali arheolozi ne odustaju i sve dublje se ukopavaju u lesni breg u potrazi za mamutima.

Nastavak na Vesti-online.com...