Izvor: RTS, 31.Okt.2012, 12:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zlatna jesen na zlatarskim poljima
Na zlatarskim poljima ove jeseni seje se spelta, nekadašnji krupnik, gotovo zaboravljena žitarica, jedna od najhranljivijih čije brašno se koristi za ishranu, a otpornija je na klimatske promene. Pošto je celo područje u rezervatu prirode "Uvac", spelta će biti organska.
Zlatna jesen na Zlataru, posle prošlonedeljnih kiša, pravo vreme za ratare i jesenju setvu. Traktorista Mladoje Đajić kaže da su ovakvi dani na planini retkost, pa oru i danju i noću.
Osamdesetogodišnji Miloje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Purić seća se da su nekada sejali krupnik, ali je, kako kaže, taj stari krupnik sada prevaziđen pa su uvezli novi koji daje tri do četiri tone po hektaru.
"Da nam je bilo još malo stajskog đubriva, bilo bi ko u ravnom Banatu, ali ima malo stoke pa nema ni stajnjaka", kaže Miloje.
Na zlatarskim poljima sada se seje organska spelta, žitarica koja se u svetu gaji već devet hiljada godina, a na Zlataru je decenijama zaboravljena.
Sve se radi uz nadzor stručnjaka s Poljoprivrednog fakulteta iz Beograda, na prostoru rezervata prirode "Uvac", na poljima gde je proletos bila organski gajena heljda, koja je ,uz tradicionalne raž, ovas, ječam postala zaštitni znak planine.
Prvi koji je počeo da gaji heljdu na organski način i najveći proizvođač kod nas Jekoslav Purić kaže da su, uprkos tome što kiša nije pala u toku njene vegetacije, prinosi i kvalitet solidni za razliku od nižih predela gde je sagorela.
On kaže da će to sve više motivisati proizovđače alternativnih žitarica i krompira da krenu na više nadmorske visine, gde su čak i za vreme najveće letnje žege noći svežije.
Milinko Šaponjić iz novovaroške kancelarije za poljoprivredu kaže da stručnjaci smatraju da bi na Zlataru mogla da uspeva i pinoa, južnoamerička žitarica za koju se smatra da je najhranljivija na svetu.
Zlatar, sa svojih 1.000 i više metara nadmorske visine postao je prava žitnica, a procenjuje se da su površine oranica oko 1.100 hektara. Oru se i davno zakorovljene livade, a zlatarska sela su bar malo oživela, jer se sve više mladih, koji u gradovima ostaju bez posla, opredeljuje za poljoprivredu.
.jpg)
