Izvor: Blic, 07.Mar.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život ne funkcioniše na principu pravde
Školstvo: šta menjati - Reforma školstva kod nas liči na godišnje doba. Ona se, drugim rečima, redovno javlja i prolazi a da se ništa ne menja.
Da li možda zbog toga što izostaju suštinske promene, koje moraju sadržati dva bitna elementa: promenu metoda i ciljeva nastave i uključenje u reformu celokupnog sistema školovanja. Kada je o prvom segmentu reč, već i površan uvid otkriva da nastava kod nas još počiva na prevaziđenom klasičnom obrascu pukog pamćenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << činjenica umesto da, kako je u većem delu sveta običaj, naglasak stavi na razvoj kreativnih sposobnosti učenika (studenata). Vidljivo je, takođe, da se reforma bavi prevashodno univerzitetom, što znači da se zanemaruje osnovno i srednje školstvo. Ako se složimo da jedino sveobuhvatne promene imaju smisla, tada bi i reforma školstva morala da uključi celokupnu piramidu znanja, počev od temelja.
Naučna velesila - Sudeći po broju doktora nauka, magistara i nosilaca drugih visokih zvanja, mi smo naučna velesila. Da li je zaista tako, može se lako utvrditi, kako to sami istraživači rado naglašavaju, empirijskim putem. Dovoljno je da se zna koliko se titulara stvarno bavi naukom i kakva se sredstva za nju izdvajaju. Pa, odgovor bi i na jedno i na drugo pitanje bio poražavajući. Otkuda, tada, toliko naučnika? Otuda što se u maloj i nedovoljno (moralno) razvijenoj zemlji naučna zvanja stiču, ali i kupuju.
