Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Nov.2018, 21:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zilberhorn: Vojska Kosova u narednih 10 godina

Državni sekretar u nemačkom Ministarstvu odbrane Tomas Zilberhorn (CSU) smatra da će kosovska vojska biti uspostavljena u narednih 10 godina.

"Kosovo nisu svi priznali, i to je sporno pitanje. Zbog toga je važno da naglasim da u inicijativi za donošenje zakona koja je podneta u parlamentu ne stoji pojam - vojska. Ja na to gledam kao na početak procesa transfromacije u narednih 10 godina. U tom periodu bi trebalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da se reše sva sporna pitanja", rekao je Zilberhorn za Dojče vele (DW).

On kaže da su u Kosovskim bezbednosnim snagama (KBS) i pripadnici srpske manjine, i da one moraju da se brinu za bezbednost na celom Kosovu.

"Ovde bi morao da se uspostavi prelazni proces, koji bi uključivao i interese srpske manjine, i koji bi ukalkulisao to da NATO i njegovi partneri za sada imaju različite stavove. Mi moramo izabrati put koji uključuje sve strane i koji vodi do ubedljivog rešenja", rekao je on.

Upitan da li je sada pravo vreme za uspostavljanje vojske, imajući u vidu da zbog staganiranja srpsko-kosovskog dijaloga poverenje prema srpskoj manjini nije baš veliko, Ziberhorn odgovara da nemačka vlada to ocenjuje s uzdržanošću.

"Mi naravno razumemo da se moraju videti pomaci u otvorenim pitanjima, i zbog toga se nadamo i zalažemo za to da se sada uspostavi prelazni proces", navodi on.

Prema njegovim rečima, KBS su profesionalno obučene i trebalo bi da taj nivo održe i podignu, kako bi mogle da stvore samoodržive strukture.

"Tome služi i misija međunarodne zajednice na Kosovu. U tom smislu mi savetujemo i podržavamo kako bi se na Kosovu uspostavile samoodržive strukture", navodi Ziberhorn.

On kaže da su vojnici Bundesvera skoro 20 godina na Kosovu i da Nemačka učestvuje u savetodavnom i veznom timu NATO, koji savetuje KBS na putu ka samostalnosti.

Takođe, dodaje, oni pružaju podršku u logistici i sektoru sanitetskih službi. Što se tiče opreme, Bundesver je na Kosovu ostavio neka vozila, kada je u Prizrenu ispraznio baze koje će sada biti preuređene u centar za tehnologije i obuku, dodaje.

"Za nas je to veoma važna poruka, da na temelju bezbednosti na Kosovu koja je postignuta podrškom Bundesvera, sada možemo da organizujemo civilnu obnovu i tako investiramo u narednu generaciju, u obuku i inovacije. To znači da nakon vojnog angažmana sledi tesno civlino partnerstvo", kaže on.

Upitan kakvu bi ulogu imao NATO, kada bude uspstavljena vojska Kosova, on kaže da NATO vodi politiku otvorenih vrata, a da države same odlučuju kojim bezbednosnim savezima hoće da se priključe.

"Crna Gora, najnovija članica NATO, dobar je primer u kom bi pravcu to moglo da ide. Ali, inicijativa mora da dođe iz naših partnerskih zemalja. Kada se radi o Kosovu, tu postoje poznata sporna pitanja o suverenitetu i razjašnjenju odnosa sa Srbijom. To je preduslov za takvu jednu odluku", rekao je on.

On kaže da Beograd i Priština treba da dođu do zajednički prihvatljivog rešenja, a da je Berlin, što se tiče moguće razmene teritorija, veoma suzdržan.

"Nigde u Evropi sa tim nismo imali dobra iskustva. Mi moramo sprečiti da se granice uspostavljaju po etničkim linijama, jer to na duže staze nije održivo", rekao je on.

Rat u Jugoslaviji je, navodi, pokazao da su različite nacije tesno isprepletene.

"Mi moramo da dođemo do toga da pripadnici različitih nacija mogu da žive zajedno u miru. To se ne može odvojiti granicama i zbog toga ne sme da dođe do razmene naroda, već moramo raditi na tome da ljudi imaju sigurnu budućnost i tamo gde sada žive", kaže nemački zvaničnik.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Vesti-online.com: Nemačka: Zašto se ne koristi pojam "vojska" Kosova