Izvor: Southeast European Times, 18.Dec.2012, 18:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žene se bore za ravnopravan pristup imovini
Vremena se menjaju i nove mere vlada za podršku ekonomskim pravima žena dobijaju na zamahu.
18/12/2012
Muhamet Brajšori iz Prištine, Menekše Tokjaj iz Istanbula i Ivana Jovanović iz Beograda za Southeast European Times – 18.12.2012.
Vlade jugoistočne Evrope i Turske sprovode reforme za prevazilaženje tradicionalnih barijera koje onemogućavaju ženama da naslede i budu vlasnici imovine i samim tim steknu kapital koji im je neophodan za razvoj sopstvenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << biznisa, kažu eksperti.
Srbiji su žene vlasnice 37 odsto ukupne nepokretne imovine, ali se taj procenat kreće između 50 odsto u Vojvodini 13 odsto u Preševu, gde su Albanci većina, pokazuju podaci državnog Geodetskog zavoda.
Mnogo je manji broj vlasnica nekretnina na Kosovu i u Turskoj, 8 i 9 odsto, što im otežava pristup bankarskim kreditima i preduzetničkim mogućnostima.
„Zato je kosovska vlada razvila i usvojila Strategiju razvoja malih i srednjih preduzeća 2012-2016, precizirajući ciljeve kojima će se unaprediti pozicija žena u biznisu“, kaže Edi Gusija, šef za monitoring i procene u kosovskoj Agenciji za rodnu ravnopravnost, u izjavi za SETimes.
Te mere uključuju veći pristup ženskih preduzetnika vladinom programu vaučera i stvaranje podsticaja preduzetnicama za investiranje.
Žene kažu da društvo od njih očekuje, mada sada nešto manje, da stvore porodicu i odreknu se prava na nasleđivanje imovine.
Drita Kadriju, domaćica iz Prištine, kaže da u njenoj porodici obično muškarci nasleđuju imovinu, a njen suprug je registrovao nekretnine samo na svoje ime.
„To je do sada bila tradicija. Smatralo se da je sramota da žena zadrži imovinu svoje porodice. Nekolicina njih koja je to učinila često je bila odbačena od strane svoje porodice“, rekla je Kadriju za SETimes.
„Vremena se menjaju i sada želim da moja ćerka ima sopstvenu imovinu“, dodaje ona.
Eksperti kažu da u tradicionalnim brakovima, ako suprug premine, zajedničku imovinu nasleđuje najbliži muški član porodice -- njegov otac, brat ili sin.
„Tradicionalni koncepti posebno se manifestuju u pogledu nasleđa. Mladići uglavnom nasleđuju imovinu roditelja, a devojke se uglavnom uzdržavaju od toga“, kaže šefica katedre za sociologiju na Univerzitetu u Prištini Šemsi Krasnići za SETimes.
Krasnići dodaje da je situacija negativna i da se odražava na ukupan društveni razvoj i prosperitet.
„U Srbiji je u većini slučajeva imovina registrovana na ime samo jednog supružnika, iako supružnici imaju zajedničko vlasničko pravo“, izjavio je za SETimesbeogradski advokat Igor Isailović.
Sve dok se tekućim političkim i ekonomskim reformama koje sprovodi Ministarstvo za porodicu i socijalna pitanja žene jačaju, u Turskoj će se trend menjati za sledeću generaciju, kaže potpredsednica parlamentanog odbora za porodicu Turkan Dagoglu.
„Jedna od najvećih barijera je pristup kapitalu, jer ne postoji značajan broj žena koje imaju imovinu registrovanu na svoje ime. Stoga žene nemaju 'vidljivu' nepokretnu imovinu i ne mogu da dobiju bankarski kredit da bi osnovale svoje preduzeće“, kaže Dagoglu zaSETimes.
Gusija, međutim, dodaje da su, uprkos napretku, žene i devojčice u ruralnim oblastima uzdržanije u pogledu korišćenja svog zakonom zagarantovanog prava na nasledstvo. „To ih dovodi u nepovoljnu situaciju u odnosu na muškarce i mladiće kada je u pitanju pokretanje sopstvenog biznisa.“
Karika koja nedostaje je svest o pravima žena i sprovođenje zakona o nasledstvu, kaže Krasnići. „Učešće žena u nasleđivanju roditeljske imovine uticalo bi na njeno formiranje kao subjekta i relevantnog aktera u društvenom razvoju i prosperitetu.“
Nastavak na Southeast European Times...
