Izvor: B92, 25.Feb.2012, 11:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zbrinuto 800 izbegličkih porodica

Novi Sad -- Pokrajinski Fond za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim omogućio je da 800 porodica u Vojvodini dobije svoj krov nad glavom.

Direktor te institucije Radomir Kukobat napominje da će programi stambenog zbrinjavanja biti nastavljeni.

Finansijskim sredstvima iz tog fonda je u opštinama pokrajine do sada otkupljeno 350 kuća za izbegličke porodice, dok su ostale dobile pomoć u građevinskom materijalu za započetu izgradnju ili za poboljšanje uslova >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stanovanja, čime je na taj način zbrinuto ukupno oko 3.400 ljudi, rekao je on.

Nastavljajući svoju uspešnu petogodišnju aktivnost, fond je raspisao novi konkurs na osnovu kojeg bi, u prvoj polovini ove godine, otkupom seoskih kuća s okućnicama ili finansijskom podrškom, trebalo da bude stambeno zbrinuto još najmanje 50 porodica, rekao je Kukobat.

Kao pomoć u rešavanju stambenog pitanja onih koji su odlučili da ostanu da žive u Srbiji, korisnik fonda će po ovom konkursu moći da dobije najviše 6.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, od kojih se 50 odsto vraća najkasnije deset godina od trenutka dodele novca.

Prijave za taj poziv primaju se do 24. marta, napomenuo je Kukobat i dodao da je za tu namenu obezbeđeno ukupno 18,5 miliona dinara, a, kako je rekao, ti programi pomoći biće nastavljeni u drugoj polovini godine, kad bude izvesno kolikim će iznosom sredstava fond raspolagati za taj period.

Ističući da fond nastavlja da ostvaruje sve planirane programe pomoći izbeglim, prognanim i raseljenima, on je napomenuo da su, pored pomaganja onima koji su odlučili da se integrišu u ovu društvenu sredinu, značajni i programi fonda namenjeni povratnicima.

Onim porodicama koje su se odlučile da se vrate u mesta prethodnih prebivališta u Hrvatskoj, BiH ili na Kosovu i Metohiji, "nastavićemo podršku u vidu povratničkih paketa", koji sadrže belu tehniku, alat, manju poljoprivrednu mehanizaciju i drugu robu, kazao je Kukobat.

Povratničke pakete do sada je dobila 171 porodica, čiji su se članovi vratili uglavnom u Hrvatsku i BiH, rekao je on, napominjući da se oni u gradovima uglavnom opredeljuju za pomoć u aparatima za domaćinstvo, dok su oni na selimi dobijali motokultivatore s prikolicom, motorne testere i drugi alat.

Fond je proteklih godina, u saradnji s novosadskim Institutom za ratarstvo i povrtarstvo, obezbeđivao pomoć povratničkim porodicama, odnosno tamošnjim zemljoradničkim zadrugama u semenu kukuruza i drugih ratarskih kultura a tako će biti i za predstojeću setvu.

Veliko interesovanje je i za novu specifičnu vrstu pomoći, koju je fond obezbedio u vidu jednog besplatnog prevoza autobusom do Knina i Obrovca, čime je izbeglicama omogućeno da 14. marta, u okviru programa nazvanog "Idi, vidi, poseta", u zavičaju podnesu zahteve za vraćanje imovine, dobiju lična dokumenta i obave druge neophodne poslove.

Napominjući da je za realizovanje programa pomoći povratnicima za prvo polugodište obezbeđeno ukupno 39 miliona dinara, Kukobat je rekao da i dalje ima zainteresovanih za povratak, podsetivši da je taj "najjači talas" bio od 1999. do 2003. godine.

Procesom normalizacije odnosa između zemalja nastalih raspadom bivše Jugoslavije, bezbednosni uslovi nisu više najveća prepreka povratku izbeglica, već su to ekonomske prilike, rekao je Kukobat, napominjući da ljudi kad se vrate u svoja nekadašnja boravišta često "nemaju od čega da žive", jer nemaju posla.

Zbog toga su, uglavnom, usmereni ka poljoprivredi, pa zato taj pokrajinski fond nastavlja programe pomoći u vidu poljoprivredne mehanizacije i drugih potrepština, istakao je direktor te institucije i podsetio da je do sada iz Vojvodine upućena pomoć za 36 zemljoradničkih zadruga, od kojih su 28 u Hrvatskoj, a ostale u BiH.

Kukobat je izrazio nadu da će ulaskom Hrvatske u EU biti znatno poboljšani uslovi za povratak izbeglica, jer će prevashodno biti poboljšani ekonomski uslovi u toj zemlji za prihvat njenih ranijih stanovnika.

"Ukoliko priključenje Hrvatske EU donese i očekivani ekonomski napredak, to bi trebalo da predstavlja dodatan i značajan podsticaj povratku izbeglica", ocenio je on i dodao da se u ovom trenutku u tom smislu ništa sa sigurnošću ne može prognozirati.

"I vreme je bitan faktor. Proteklo je, ipak, više od 20 godina od prvog izbegličkog talasa, ljudi su ovde na razne načine rešili svoja imovinska pitanja I ne može se od njih očekivati da će se sada tako lako vratiti u zavičaj", rekao je Kukobat.

U Srbiji sada 74.000 ljudi poseduje izbegličku legitimaciju, odnosno imaju formalno izbeglički status, a polovina od njih je nastanjena u Vojvodini. Oko 210.000 ljudi su interno raseljeni sa Kosova i Metohije, od toga je njih oko 12.000 u Vojvodini, a ostali su u Beogradu i južno od njega

Nastavak na B92...