Izvor: RTS, 13.Jan.2013, 13:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbog prehlade u dom zdravlja, a ne na kliniku
Gužve u Tiršovoj i Institutu za majku i dete ne prestaju, iako je domovima zdravlja produženo radno vreme, a dežuraju i još neka dečja odeljenja. Najveći broj dece koju roditelji dovode u Institut, trebalo bi da se jave svom izabranom lekaru, a ne da dolaze u institucije tercijarnog nivoa zaštite, kaže za RTS dr Radovan Lukešević.
Domovima zdravlja je sredinom 2010. godine produženo radno vreme, a u sistem dežurstva u Beogradu su uključena su i dečja odeljenja Zvezdare, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Zemunske bolnice i Dragiše Mišovića. Uprkos tome, u dečjoj bolnici u Tiršovoj i Institutu za majku i dete broj pacijenata povećan je čak tri puta.
Tokom dežurstva u Institutu za majku i dete često imaju i do 80 pacijenata, a na Božić je u Institutu pregledano 167 dece.
Načelnik Prijemne službe Instituta za majku i dete dr Radovan Lukešević rekao je gostujući u Dnevniku RTS-a da se od oko 26.000 dece koja dođu u tu ustanovu, svega 15 do 20 odsto hospitalizuje kao hitan slučaj.
Najveći broj dece se vraća kući uz prepisanu terapiju i savetom, a to znači, objašnjava Lukešević, da veliki broj dece ne bi ni trebalo da dođe u instituciju tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite, kao što su Institut i Dečja klinika.
"U poslednjih deset godina broj pacijenata se skoro udvostučio, a broj lekara, sestara i kvalitet opreme su ostali isti", naglašava Lukešević, dodajući da je to problem koji zahteva dublju analizu.
Roditelji najvećeg broja dece, koja dolaze u Institut, trebalo bi da se jave svom izabranom lekaru i da tamo urade nepohodne analize i započnu terapiju, a tek ako se pojave komlikacije treba da se jave Institutu.
"Više od ovoga ne možemo i ako se nastavi takav trend povećanja pacijanata, mislim da će doći do iscrpljenja i nećemo moći da uradimo našu osnovnu ulogu, a to je trecijarna medicina ili bolničko lečenje", ističe Lukešević.
Doktor Instituta za majku i dete smatra da treba uraditi temeljnu reorganizaciju primarne zdravstvene zaštite i dodaje da roditelje treba edukovati o tome kada se treba javiti lekaru i koji su slučajevi za bolničko lečenje.
"Treba raditi i na preventivnoj medicini, kako bi sprečili pojavu bolesti", ističe Lukešević.
"Savremen i brz način života dovodi kod lekara gojaznu decu i decu sa deformitetom kičme, jer deca se ne bave sportom i fizičkom aktivnošću, nego provode vreme pred kompjuterom", kaže Lukešević i upozorava da to dovodi do bolesti koje su do skoro bile karteristične za odrasle.
