Izvor: NoviMagazin.rs, 09.Jun.2015, 12:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Završnica javne rasprave o Novom ZIO
Cilj novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO), čiji je Nacrt danas ušao u završnicu javne rasprave, jeste da se unapredi sistem izvršenja u Srbiji i zaštiti prava stranaka, rekla je pomoćnik ministra pravde Nela Kuburović.
Nakon niza okruglih stolova tokom javne rasprave, danas se o preliminarnim rešenjima iz Nacrta diskutovalo u Apelacionom sudu u Beogradu.
"Danas smo u Apelacionom sudu Beograda gde ćemo nastojati da ponovo utvrdimo šta je to sporno u >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Nacrtu zakona i pokušamo da nađemo najbolja rešenja pre nego što predlog uputimo Vladi", rekal je Kuburović Tanjugu pred početak rasprave.
Prema njenim rečima, novine koje su predviđene Nacrtom zakona odnose se na uvodenje žalbe kao pravnog sredstva, regulisanje naplate novčanih potraživanja kada su u pitanju nepokretnosti, odnosno sam postupak prodaje nepokretnosti.
Kod sistema odluka, predloženo je da sami izvršitelji imaju mogućnost donošenja rešenja, za razliku od trenutne situacije gde mogu samo da donose zaključke, ukazala je Kuburović.
Ona je istakla da je deo Nacrta posvećen statusu izvršitelja, uslovima koje moraju da ispune za imenovanje, sprovođenju početne i kontinuirane obuke izvršitelja i spovođenjem nadrozra nad njihovim radom.
Predsednica Komore izvršitelja Alekandra Trešnjev podsetila je da su svi sudovi preoptrećeni i da rade sa poteškoćama, te da su manje više svi saglasni da postupak izvršenja treba izuzeti iz sudova da bi se njihv rad rasteretio.
"To je pravac u koje se ovaj zakon kreće. Nacrt Zakona o izvršenju i obezbeđenu bio je na javnoj raspravi puna dva meseca, tokom kojih su se čuli dobri predlozi koji će uticati na odluku radne grupe u smislu korekcije dosadašnjeg teksta", napomenula je Trešnjev.
Svoje predloge, kako je ulazala, dostavila je i Komora izvršitelja.
"Oni se tiču prevashodno efikasnosti postupka izvršenja kroz redukciju predloženih pravnih lekova i kroz proširenje nadležnosti izvršitelja koji su i uvedeni u pravosudni sistem radi rasterećenja rada sudova", napomenula je Trešnjev.
Nacrt zakona takođe predviđa da se izvršitelji ubuduće zovu "javni izvršitelji" kao i da stiču isključivu nadležnost da sprovode izvršenja u kojima su izvršni poverioci država, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave.
Javni izvršitelji ostaju isključivo nadležni za naplatu potraživanja na osnovu računa za komunalne ili srodne usluge.
S druge strane, sud će biti isključivo nadležan za izvršenje dve vrste odluka - radi vraćanja zaposlenog na rad i odluka koje se tiču porodičnih odnosa, jer je u tim slučajevima u pitanju javni interes.
U ostalim slučajevima, Nacrt kaže da ostaje "paralelna nadležnost" suda i izvršitelja, odnosno da poverioci mogu da biraju ko će da im sprovede izvršenje.
Međutim, Nacrt zakona uz proširenje ovlašćenja izvršitelja, pojačava i njihovu disciplinsku odgovornost kao i uslove za imenovanje odnosno zadržavanje imenovanja.
