Izvor: Blic, 24.Okt.2011, 16:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zavisna od heroina sa 14 godina

Svaki put kada je Desanka Ilić, socijalna radnica u Savetovalištu za bolesti zavisnosti u Lazarevcu, pomislila da je videla i čula sve i da više ništa neće moći da je iznenadi, pokazalo se da nije u pravu. Tako ju je nedavno šokirao slučaj dvanaestogodišnje devojčice koja je postala narkomanka jer joj je i majka narkoman. Na sreću, zahvaljujući njenom trudu i pomoći psihijatra iz Dispanzera za neuropsihijatriju Doma zdravlja “Lazarevac”, devojčica nije ušla u težu zavisnost.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Druga devojčica, takođe slučaj novijeg datuma, stara samo 14 godina, nije imala sreću da se izvuče od droge. Iako su se, priča Desanka, mnogo angažovali i u Savetovalištu i u Dispanzeru, devojčica je postala narkoman jer nije imala podršku u porodici. Sada je u kazneno-popravnom domu.

Ovo su samo neke od priča iz Lazarevca, beogradske opštine sa najvećim brojem novoregistrovanih narkomana. To pokazuje i zvanična statistika, pa je broj novoregistrovanih na 10.000 stanovnika 4,44.

Statistika koju vodi Desanka Ilić kaže da u Lazarevcu ima između 900 i 1.000 narkomana.

- Lazarevac je bogata sredina zahvaljujući rudniku "Kolubara”. Plate su više od srpskog proseka, a kako sam čula, gram heroina može da se nabavi za samo 1.000 dinara. Čudan je mentalitet ljudi, nizak je nivo kulture i svesti, i na moral se sve manje misli... Tu je i odgovor odakle toliko opijatskih zavisnika. Oko deset odsto narkomana zaraženo je i virusom hepatitisa C, što sve dodatno pogoršava celu situaciju. Kad ih pitam odakle im droga, kažu lako se nalazi - priča Desanka Ilić.

Statistika Savetovališta pokazuje da 45 odsto zavisnika počne da uzima droge između 10. i 15. godine i tada uzimaju marihuanu i ekstazi. Nakon toga prelaze na opijate, tačnije na heroin.

U Savetovalište najčešće svraćaju roditelji dece koja su počela da se drogiraju. Požale se da sumnjaju, a Desanka Ilić onda pokušava da ih nauči kako da motivišu dete da dođe u Savetovalište ili Dispanzer.

- Zabluda je da narkomani potiču iz nepotpunih porodica. Većina njih je iz uslovno rečeno normalnih porodica. Zavisnici koji se nama obrate troše mesečno u proseku između 1.000 i 10.000 dinara na drogu, neki se i zadužuju - dodaje Ilićeva.

Psihijatar u dispanzeru dr Ljiljana Božović primećuje da dosta zavisnika ide u privatne ustanove, pokušavajući da izbegne državne jer ih je sramota da se sazna u sredini u kojoj žive.

Za one koji dođu kod nje ona procenjuje da li su dovoljno motivisani za lečenje i detoksikaciju uvođenjem blokatora. Ako proceni da je motivacija slaba i ako ambulantni tretman ne daje rezultate, ona ih upućuje na lečenje u Zavod za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj.

Leče se samo heroinski zavisnici

Narkomanija je karakteristika mlađeg životnog doba. Pre 15 godina prosečna starost registrovanog narkomana bila je 33 godine. U protekloj godini prosečna starost novoregistrovanih je iznosila oko 30 godina. U zavisnosti od životnog doba koriste se i određene droge. Tako su među srednjoškolcima i adolescentima najpopularniji marihuana, ekstazi, alkohol i tablete, a kod starijih zavisnika bez premca je heroin. Na lečenje se gotovo isključivo javljaju heroinski zavisnici.

- Retko sami dođu. Veliki broj njih radi u "Kolubari", pa ih otkrijemo tokom sistematskih pregleda. Nažalost, procenat izlečenih je samo oko deset odsto. Tipična priča narkomana je da je samo malo probao, uzima malo i može bez toga, ali su mu potrebni neki lekovi da to prevaziđe. Onda ja pokušam da objasnim da mora da uđe u proces lečenja i dobije lekove po protokolu, a ne šta on misli da treba - kaže dr Božović.

U njenu ordinaciju skoro niko nije ušao i rekao: "Ja sam narkoman, treba mi pomoć”. Obično dođu iscrpljeni finansijski, ali ih je i tada sramota da se ne sazna u maloj sredini u kojoj žive.

Dr Božović upozorava da se granica kada mladi ljudi probaju marihuanu spustila čak do osnovne škole, kao i da marihuana uopšte nije laka droga, već siguran put u teže oblike zavisnosti.

Zvanični podaci kažu da u Beogradu živi oko 7.000 narkomana. Ipak, lekari su oprezniji i kažu da bi taj broj trebalo pomnožiti sa tri da bi se dobilo realno stanje.

Nastavak na Blic...