Izvor: Politika, 17.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto smo na začelju po znanju
Kod Finaca je učestalo testiranje učenika u toku školovanja da bi se saznalo na kom stepenu je recimo njihova matematička i naučna pismenost, da li su ovladali veštinom čitanja sa razumevanjem. I uopšte koliko su osposobljeni da sažimaju znanja i da ih upotrebe u svakodnevnom životu. Devojčice i dečaci u Finskoj su dakle navikli na tip pitanja koja se daju na PISA testu. Slično je i u Sloveniji, kao uostalom i u mnogim drugim zemljama. Tako, međutim, nije kod nas. U školama u Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << znanje se putem testiranja gotovo i ne proverava. Pogotovo se deci ne daju testovi u kojima bi se kroz svaki zadatak proverilo njihovo znanje iz više predmeta.
Na nedavnom međunarodnom testiranju znanja i umeća učenika, đaci iz Srbije zauzeli su tek 41. mesto. Šta je posredi: da li naš obrazovni sistem pruža malo znanja ili su se naši petnaestogodišnjaci prvi put suočili sa ovakvom vrstom zadataka?
Prvo mesto na ovom PISA testiranju pripalo je Fincima, a sa prostora bivših jugoslovenskih republika najbolje su se plasirali Slovenci. Zauzeli su dvanaesto mesto.
Uprkos svim reformama školstva u poslednjih sedam godina, u Srbiji je o(p)stao tradicionalni obrazovni sistem u kome se prevashodno uči za ocenu, tako da i bubalice mogu imati sjajne ocene, bez obzira na to što znanja nisu suštinski usvojili. U mnogim zemljama se na najrazličitiji načine kombinuju znanja i veštine iz mnogih oblasti. Recimo, na časovima muzičkog u Finskoj deo učenika svira na gitari ili udara po bubnjevima, dok ih nastavnica prati na klaviru. Ostala deca igraju i pevaju englesku pesmicu. Potom sledi razgovor sa nastavnikom na švedskom, koji se inače u toj zemlji obavezno uči kao drugi strani jezik.
Osnovno, tačnije obavezno obrazovanje kod nas je samo teorijsko, dok je u velikom broju evropskih zemalja i praktično. Imali smo priliku da se uverimo da devojčice i dečaci na časovima u Finskoj testerišu, kuvaju, šiju, pletu, čak i tkaju tepih. Uče da vode kućni budžet, da popunjavaju formulare, pišu zahteve, molbe... Prilikom posete slovenačkim školama, videli smo, takođe, da sve više praktičnih znanja i umeća deca stiču i tamo.
U Sloveniji, a pogotovo u Finskoj neguje se mišljenje da je svako dete za nešto talentovano i svaka darovitost se podjednako vrednuje. Ne favorizuju se samo deca koja su odlična u matematici, maternjem i stranom jeziku, niti se potcenjuju osnovci daroviti za muziku, slikanje, sport... Niti učenik u tim državama na račun odličnih ocena iz matematike, maternjeg i stranog jezika dobija i odlične ocene iz umetnosti, sporta, i onda kada mu te veštine loše idu.
U Finskoj osnovci zaista retko ponavljaju, jer se nastavnici trude da deca ovladaju gradivom. I ne ponavlja se baš uvek zbog slabih ocena.
– Može da se ponavlja i sa svim pozitivnim ocenama, ukoliko učitelj i roditelji zajednički procene da je to bolje za detetov opšti razvoj – objasnio je novinaru "Politike" svojevremeno Arto Vahtokari, koji je predavao i na Fakultetu za obrazovanje, ali i učiteljevao u školi u Helsinkiju.
Slovenci su do ovog školskog sistema, koji je njihovim đacima na pomenutom testiranju obezbedio visoko 12. mesto, došli posle desetogodišnjih priprema za reformu. U slovenačkom Zavodu za školstvo objasnili su nam kako je škola po škola dobijala "zeleno svetlo" za ulazak u reformu. Pre prelaska na nov sistem rada i učenja, škole su bile opremljene, a nastavnici edukovani za predavanja po evropskim standardima.
Takve pripreme su kod nas izostale, a izostao je i suštinski preobražaj našeg školskog sistema. Pojedini roditelji smatraju da neki nastavnici loše predaju, a mnogo traže. I pitaju se da li to čine namerno da bi deca morala da uzimaju privatne časove. Pošto nema reforme bez nastavnika, Srbija bi bila na dobrom putu kada bi nastavnici imali status poput svojih kolega u Finskoj, u kojoj su zanimanja učitelja i profesora izuzetno cenjena. Plate tih stručnjaka su visoke i zato tamo mladi hrle na pedagoške fakultete.
[objavljeno: ]
