Izvor: Politika, 01.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto miš iz Borovca ima rep sličan veverici
Saznanje o posledicama upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom potvrdiće zrelost srpskog društva i jačanje demokratskih ustanova Srbije
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) otvoriće istragu o tvrdnjama da je Izrael koristio municiju sa osiromašenim uranijumom (OU) tokom ofanzive u Gazi. Slobodna Evropa je u pretprošlu sredu javila da je zahtev u ime arapskih zemalja podnela Saudijska Arabija i da ga je IAEA ,,podelila svojim državama članicama”.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Istovremeno je u ovdašnjim medijima objavljeno da će Ministarstvo odbrane Italije, na osnovu presude rimskog suda, platiti odštetu od pola miliona evra jednom italijanskom vojniku koji je posle osam meseci učešća u vojnoj misiji u Somaliji, pre dalekih petnaest godina, oboleo od raka.
Krajem prošle godine objavljena je u Beogradu knjiga Darovi Milosrdnog anđela dr Mirjane Anđelković-Lukić, eksperta za eksplozive, više decenija zaposlene u Vojnotehničkom institutu u Beogradu, penzionisane pre tri godine.
Već na koricama knjige navedene su potresne činjenice: njen suprug, pukovnik Mirko Lukić, pukovnik mr Dragan Vasiljević, načelnik Vazduhoplovnog instituta u Beogradu, i mr Miloš Vujačić, načelnik Odseka za pirotehniku Vojnotehničkog instituta u Beogradu, preminuli su posle obavljanja zajedničkog zadatka jer su na terenu izviđali i procenjivali količinu i vrstu zagađenja izazvanog NATO bombardovanjem 1999. godine. Sva trojica su radila na otklanjanju posledica, pogotovo onih koje su nastale upotrebom municije sa OU.
Pukovnik Mirko Lukić je dospeo na VMA u leto 2002. s dijagnozom karcinoma pluća, a preminuo je 9. aprila sledeće godine. Njegova supruga, uprkos doživljenoj tragediji, smogla je snage da o svom mužu i njegovim prijateljima i saradnicima, tek šturo saopšti navedene podatke, baš kao što je svoj naučni i istraživački rezultat iznela bez mnogo emocija, pogotovo onih preteranih, puštajući da govore surove činjenice.
Evropska i svetska javnost odavno su uskovitlane raspravama o municiji sa OU. Zahvaljujući naporima Mirjane Anđelković-Lukić i njenoj uznemirujućoj knjizi, verovatno će i u Srbiji biti pokrenut talas javnog suočenja s tim problemom.
Najdramatičnije, za sada poznate, posledice ova municija je izazvala na ovdašnjim terenima. Zato je problem imenovan kao ,,balkanski sindrom”, ne samo u medijima nego i u naučnim krugovima.
Uprkos tome što naziv zvuči lokalno, problem je globalni jer je OU municija upotrebljena prvi put u ratu u Zalivu 1991, u Bosni i Hercegovini, odnosno Republici Srpskoj 1995, u agresiji na SR Jugoslaviju 1999, u Avganistanu 2001, u Iraku 2002. godine. Da li i u Gazi, pokazaće istraga.
Već krajem 2000. u Italiji i u Španiji formirana su udruženja veterana međunarodnih snaga raspoređenih na KiM, jer je broj pripadnika tih formacija, obolelih od raka i drugih teških bolesti, uveliko izlazio iz statističkih okvira.
Građanska inicijativa i druge vrste pritisaka na vlast najviše plodova su dali, po svemu sudeći, u Italiji.
Javnost je ustala na noge i u drugim državama čiji su građani, pre svega kao vojnici, neko vreme proveli na KiM ili u BiH.
Autorka upoznaje čitaoca s naročito dramatičnim iskazom italijanskog hematologa iz Nacionalnog instituta za rak u Milanu, dr Maksima Đanija: ,,Umobolni su vojni mozgovi koji i danas proizvode municiju sa OU i naređuju njeno korišćenje, a naučnike humaniste odavno su proglasili za ludake jer pokušavaju da ih spreče da zarade milione dolara i porobe male narode”.
Bes dr Đanija je razumljiv, jer je u Italiji 2007. konačno obelodanjeno da je od posledica trovanja OU umrlo 45 veterana s KiM, a da ih je još 515 obolelo od raka. Naročito je porastao broj obolelih od malignog oboljenja limfnih žlezda (Hočkin). Sličnim su podaci o obolelim veteranima u Belgiji, Španiji, Portugaliji, Holandiji i drugde.
U Srbiji, nažalost, ni deset godina posle bombardovanja, nije učinjena celovita, javno dostupna studija o posledicama dejstva OU na prirodno okruženje, na stanovništvo, na vojne i policijske snage koje su tokom NATO agresije angažovane na KiM i na jugu Srbije.
Pritisak javnosti na vlast, na sve nadležne ustanove, da takva analiza konačno izađe na videlo, svakako bi potvrdio demokratsku zrelost srpskog društva i demokratskih ustanova Srbije.
Onda bi javnost znala zašto se u okolini Vladičinog Hana, udaljenog oko 40 kilometara od Bujanovca, stoka rađa s degenerativnim promenama, zašto su pogotovo ovce anemične, zašto miš iz sela Borovca ima rep sličan veverici, zašto je u Preševu carskim rezom ovca ojagnjila jagnje sa osam nogu i dva para ušiju, ili krava otelila tele s dve glave.
O zdravstvenom stanju ljudi bolje da ne iznosimo činjenice, da ne uznemiravamo javnost. Lekar iz Doma zdravlja u Bujanovcu, dr Adnan Salihu, čije nalaze navodi Mirjana Anđelković-Lukić, tvrdi da je od 1999. do 2005. godine broj novih pacijenata obolelih od raka narastao do 50 odsto.
Poslednji proverljivi podaci tiču se 2005. godine. Od 110 novoprijavljenih pacijenata njih 59 je umrlo. Četiri godine ranije (2001) bilo je 36 novih pacijenata obolelih od raka, od kojih je umrlo četvoro.
Slobodan Kljakić
[objavljeno: 02/02/2009]
.jpg)
