Izvor: Kurir, 17.Sep.2015, 09:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto kompanije ne investiraju?
Statistika pokazuje iznenađujuće slabu povezanost kamatnih stopa i investicija, a biznismeni to opravdavaju poređenjem moguće profitabilnosti određenog projekta sa sopstvenom graničnom stopom prinosa na akcijski kapital
Članak Fajnenšel tajmsa (Financial Times) o monetarnoj politici Evrope je oličenje dobrog ekonomskog izveštavanja koje upotpunjuje akademsko istraživanje tako što nam pomaže da bolje razumemo ekonomiju. Rad mojih kolega pomaže nam da bolje razumemo >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << i to da li štampanje novca u cilju kupovine aktive na finansijskim tržištima ili takozvano kvantitativno popuštanje (quantitative easing - QE), koje je ECB započeo prošlog januara, otprilike šest godina nakon Banke Engleske i Saveznih rezervi SAD, ima bilo kakvog efekta.
Oduvek je bilo teško proceniti očekivanja od kvantitativnog popuštanja evrozone s obzirom na iznenađujući stepen skepticizma povodom toga šta je zapravo postignuto u drugim zemljama koje imaju duže iskustvo sa ovakvim pristupom. Prošlog oktobra Andrea Ferero (Ferrero) sa Univerziteta u Oksfordu rezimirao je u jednom članku za časopis Ekonomist (The Economist) lekcije naučene u SAD.
Rezultati istraživanja nisu veoma precizni, ali ukazuju na to su dugoročni troškovi pozajmljivanja za nekoliko procentnih poena niži, dok je proizvodni učinak za nekoliko procenata viši nego što bi bio da Fed nije kupovao aktivu. Jedna studija o kvantitativnom popuštanju Banke Engleske, koja je proporcionalna privredi Velike Britanije, ukazala je na uporedive efekte. Ona uključuje i grafikon koji prikazuje različite mehanizme kojima kvantitativno popuštanje može pokrenuti ekonomiju: stimulisanje investitora da rebalansiraju svoje portfolije, jačanje poverenja, usmeravanje očekivanja privatnog sektora kad je u pitanju budućnost monetarne politike, ili puko primoravanje.
