Izvor: Vesti-online.com, 24.Jan.2018, 17:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zašto je ćirilice tako malo na internetu

U Srbiji na internetu postoji oko 99.000 rs. domena, ali sajtova sa ćiriličkim domenom srb. i sadržajem ima tek oko 2.000. Posle šest godina od uvođenja ćiriličkih domena, postavlja se pitanje jesu li tehnički, finansijski, zakonski ili neki drugi faktori uslovili da ćirilicu gotovo ne koristimo na internetu.

Stručnjaci smatraju da su niža cena i malo srpsko tržište razlozi zbog kojih firme, blogovi i portali više koriste latinicu.

- Vrlo retko se odlučuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << da uopšte uvrste ćirilicu na sajt, a kamoli da im ćirilica bude primarna, zbog toga što im je cilj da i posetioci iz regiona, kako bih rekao, mogu da pregledaju sadržaj njihovih sajtova - smatra veb-programer Sibin Grašić.

Direktor "Mrežnih sistema“ Vladimir Marić objašnjava da održavanje sajta na dva jezika i tri pisma često prevazilazi dugotrajni kadrovski potencijal koja ta firma ili institucija ima.

- Prosto, za to je ponekad potrebno odvojiti celog čoveka ili dva čoveka. Tu se negde, prema mom mišljenju, kriju najveći problemi - dodaje Marić.

Mnoge velike aj-ti kompanije napravile su ćiriličke fontove, koji se ne mogu primeniti u njihovim drugim programima, kao što je slučaj sa "Majkrosoftovim“ Vordom.

- I zbog toga ne možemo da dobijemo naša slova u tom programu, a to je problem pošto naša administracija masovno koristi taj program - kaže profesorka Olivera Stojadinović sa Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu.

U Registru nacionalnih domena smatraju da je pitanje korišćenja ćirilice u našem ličnom stavu.

Nekih 70 odsto ljudi u Srbiji koristi latinicu, a svega 30 odsto ćirilicu. Dok se taj odnos ne promeni van interneta, teško da će moći da se uradi nešto više za ćirilicu na internetu.

Iako su ćiriličke domene dobili posle nas, Bugari i Rusi koriste uglavnom ćirilicu na internetu.

"Gugl“ i "Fejsbuk“ prihvataju srpsku ćirilicu, tako da za njeno veće korišćenje na internetu nije potrebno predznanje niti tehnički uslovi nego pre svega podizanje svesti o potrebi očuvanja nacionalnog pisma.

Nastavak na Vesti-online.com...