Izvor: B92, 01.Apr.2011, 10:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto Jovanka Broz nema ništa?
Beograd -- Spisak Titove zaostavštine, posle tri decenije, dostupan sudu, a uskoro i njegovoj udovici. Umesto troje, sada petoro naslednika, pišu "Novosti".
Kada ponovo počne suđenje o zaostavštini Josipa Broza, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu Vesna Milojević imaće pune ruke posla.
Isto "zamešateljstvo" s kojim je započela ostavinska rasprava između Titovih naslednika, 14. decembra 1983, prati ovaj slučaj i danas, pišu "Novosti".
I dalje se ne zna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ko sve ima pravo na koliki deo kolača, kao ni šta je od vrednosti koje je imao bivši maršal u međuvremenu nestalo, piše taj list i dodaje da bi ovog puta situacija mogla da bude zamršenija nego prva dva puta, jer se broj naslednika povećao.
Pošto je Titov sin Žarko, koji je i pokrenuo ostavinsku raspravu 1983, u međuvremenu umro, umesto njega kao naslednici pojaviće se deca Joška, Zlatica i Svetlana Broz. Tako se broj naslednika sa troje penje na petoro.
Sudija Vesna Milojević upravo i čeka da se izjasne Žarkovi zakoniti naslednici, pa da zakaže ročište i da se postupak između države, Jovanke i ostalih naslednika nastavi.
Međutim, po mišljenju Tome File, dugogodišnjeg Jovankinog zastupnika, stvari uopšte ne bi morale da budu komplikovane. Fila ne zastupa Titovu udovicu od prošle godine, jer bi kao savetnik u Vladi bio u sukobu interesa. On, ipak, za "Novosti" kaže da se, posle tri decenije, konačno zna šta je ostalo iza maršala.
"Uz pomoć poverenika Rodoljuba Šabića, izdejstvovali smo da Muzej istorije Jugoslavije i Arhiv Srbije (u koji je stigla dokumentacija DB, prim. aut.) dostave sudu popis imovine Brozovih. Ja nisam imao uvid u taj popis, ali će novi zastupnici Jovanke Broz i ona imati. Trebalo bi da pošalju dopis Vladi i da traže da se lične stvari nekadašnje prve dame izdvoje iz zaostavštine", kaže Fila.
"Zatim bi", objašnjava Fila, "mogla u sporu da dokazuje bračnu tekovinu, i da ona takođe bude izuzeta iz zaostavštine. Na kraju, ono što ostane trebalo bi da se deli na tri dela među naslednicima".
Popisi
Ukoliko se ovo obistini, Brozova udovica postaće jedan od najvećih domaćih kolekcionara slika, maraka, kovanica. Dobiće neverovatno vredan nakit, srebrninu, nameštaj. Ona bi imala pravo i na odlikovanja, između ostalog i na čuveni orden Suvorova, milionske vrednosti, koji su osim Tita dobili samo Staljin i Žukov! Ipak, tvrdi Fila, Jovanka je oduvek smatrala da ordenje treba da ostane u Titovom muzeju, ali uz natpis da ga je ona donirala.
Jovanka Broz iseljena je iz Užičke 15 pretposlednjeg dana avgusta 1980. Sa sobom je, usred noći, ponela nešto odeće, posuđa i sitnica. Oduzeta joj je kompletna arhiva, adresar, telefonski imenik, pa čak i novogodišnje i druge čestitke.Kasnije je dobila nešto nameštaja, svoju odeću i deo nakita, ali kako je sama rekla, uglavnom bezvredne komade.
Komisija koju je ovlastilo tadašnje Predsedništvo popisala je ostatak stvari i podelila na četiri dela: tri je trebalo da pripadnu Jovanki i Titovim sinovima Žarku i Aleksandru, odnosno Miši, a četvrti državi.
Tadašnji Četvrti opštinski sud doneo je rešenje o podeli imovine 1989. Međutim, Jovanka nikada nije prihvatila to rešenje i do dan-danas ga osporava. Bila je to, praktično, prva podela imovine.
Druga je usledila kada je Ustavni sud proglasio Zakon o upravljanju stvarima u društvenoj svojini koje su imovina Josipa Broza - neustavnim, 2000. godine, i kada je praktično opet moglo da se utvrđuje šta su lične stvari nekadašnjeg predsednika Jugoslavije. Tada je otvoren novi proces.
Jovanka je od suda tražila da utvrdi tačan obim onoga što je ostalo iza Broza i da sve to uđe u ostavinsku masu i podeli se među naslednicima. Ona do danas tvrdi da je najveći deo stvari u Užičkoj 15 bio njen i Titov, stečen u bračnoj zajednici, kao i da je mnoštvo nakita i poklona dobila na venčanju, od kumova Aleksandra Rankovića i Ivana Gošnjaka, od Edvarda i Pepce Kardelj, Borisa i Zdenke Kidrič, Miroslava i Bele Krleže, a ne kao žena predsednika. Pominjala je i poklone koje joj je darivao Tito, ali i komade koje je sama kupovala.
Dodanas, različite komisije nekoliko puta su pravile popis imovine koju je koristio Tito, ali je to ostajalo daleko od očiju javnosti. Poslednji put nalog je dala savezna vlada 2002, kada je komisija popisala sve u Ovalnoj vili i rezidencijalnom kompleksu u Užičkoj 11-15.
Pored stilskog i drugog nameštaja, pokućstva i različitih sitnih i krupnih kućnih aparata, popisano je, kako saznaju "Novosti", više od 30 slika. Posebno je popisano srebro: od različitih tabakera, preko kutija za tompuse, poslužavnika i činija, do escajga. Tu je i posuđe od keramike i porcelana, šivaća mašina "singer", ali i nekoliko šahovskih garnitura sa figurama od slonovače, u kutijama od pliša i pozlate, mahom iz Indije i sa drugih egzotičnih destinacija.
Jedna od komisija sačinila je i spisak stvari koje imaju posebnu vrednost.
Kako su "Novosti" ekskluzivno saznale, na njemu je dragocen nakit: recimo, šestoreda ogrlica od bisera sa dragim kamenom i brilijantima, biseri dugi metar i po, 65 različitih komada đinđuva od bisera, kovani novac iz 1920, 1925, 1931. i 1941, zlatnici - mali i veliki, zlatni opiljci - 280 grama, metalni držač u obliku čaure sa staklenom epruvetom u kojoj su zlatne kuglice, torba sa plaketama i zlatnim značkama, zlatne tabakere, zlatni džepni satovi, žad, zlatni i srebrni medaljoni, zlatna kutija za šibice, ukrasne kutije od pliša ukrašene zlatom i brilijantima, privesci i nakit od belog zlata, ukrasne igle sa brilijantima, rubinima, crnim i roze dragim kamenjem...
Veći deo ovih stvari nalazi se i danas u trezoru vile "Mir", odnosno Muzeja istorije Jugoslavije. U ovoj instituciji, međutim, nisu mogli da potvrde da li je kod njih ostala i zlatna poluga.
