Izvor: RTS, 07.Jan.2015, 11:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zastareo način uklanjanja medicinskog otpada
Trenutni način zbrinjavanja medicinskog otpada u Srbiji nije usklađen sa praksom razvijenih zemalja, kaže načelnica Odeljenja za upravljanje otpadom Radmila Šerović. Ističe da bi usvajanjem plana za period 2015. do 2025. bila otvorena mogućnost da se otpad spaljuje.
Srbija uskoro treba da usvoji nacionalni plan za upravljanje medicinskim otpadom za period od 2015. do 2025. koji bi dao mogućnost za >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << izgradnju spalionica manjeg kapaciteta, kaže načelnica Odeljenja za upravljanje otpadom Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Radmila Šerović.
"Nacionalni plan su izradili ministarstva zdravlja i životne sredine", rekla je Šerovićeva agenciji Beta i precizirala da je predlog plana, koji bi trebalo da unapredi važeći način zbrinjavanja medicinskog otpada, trenutno u fazi usvajanja.
Prema njenim rečima, oko sto zdravstvenih ustanova u Srbiji je od 2007. godine, kroz projekat tehničke podrške za upravljanje medicinskim otpadom, dobilo stabilizatore i drobilice za inertizaciju i stabilizaciju infektivnog medicinskog otpada, koji se potom odlaže na komunalne ili sanitarne deponije.
"To je praksa i u evropskim zemljama koje nemaju inseneratore (spalionice)", rekla je Radmila Šerović i dodala da se ta vrsta otpada organizovano sakuplja i iz privatnih klinika, koje zbrinjavaju dva privatna operatera.
Šerovićeva je rekla da po normativima struke trenutni način zbrinjavanja medicinskog otpada u Srbiji ipak nije usklađen sa praksom razvijenih zemalja gde se takav otpad spaljuje.
Rekla je da su sterlizacija i drobljenje infektivnog otpada, koji se sprovode po zakonu i neškodljivi su za okolinu, ipak zastarela tehnologija koja je data u prelaznom petriodu dok se ne izgrade spalionice.
"Od 2015. do 2020. planirali smo mogućnost spaljivanja medicinskog otpada u spalionicama manjeg kapaciteta. Iako nacionalnim planom za upravljanje medicinskim otpadom nije rečeno da se moraju izgraditi inseneratori 2015. godine, važno je da se prepozna neophodnost izgradnje spalionica manjeg kapaciteta", rekla je Šerovićeva.
Kako je istakla, "zdravstvene ustanove u Srbiji dobro upravljaju medicinskim otpadom, znaju osnovna pravila za rukovanje i njegovo razdvajanje na razne potkategorije", a inspekcije nisu utvrdile nikakve nepravilnosti i opasnost za ljude i životnu sredinu.
Šerovićeva je rekla da se u Srbiji godišnje stvori 10.000 tona medicinskog otpada, odnosno oko 5.000 tona infektivnog otpada.
