Izvor: B92, 22.Jan.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žalbeno veće: Miloševiću tri meseca za pripremu odbrane
Hag -- Žalbeno veće Haškog tribunala odbacilo je zahtev "prijatelja suda" na suđenju Slobodanu Miloševiću da produži rok od tri meseca predviđen za pripremu njegove odbrane. Kako za B92 javlja specijalni izveštač Ljubica Gojgić, u odluci Veća se, međutim, sugeriše prvostepenom veću da u nastavku procesa razmotri i mogućnost da Miloševiću bude dato dodatno vreme za pripremu izvođenja njegovih dokaza, ukoliko bude potrebno. Raspored suđenja predviđa da izvođenje dokaza >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Tužilaštva bude završeno do 17. februara. Posle toga sledi pauza u procesu, a prvi svedoci Odbrane trebalo bi da se u sudnici pojave krajem maja ili početkom juna.
U Haškom tribunalu u četvrtak se nastavlja svedočenje Hrvoja Šarinića, jednog od najbližih saradnika i šefa kabineta bivšeg predsednika Hrvatske Franje Tuđmana. Tokom svedočenja u sredu Šarinić je izjavio da je pregovaračka pozicija Miloševića u sukobima u Jugoslaviji bila je olakšana jer je u pregovorima imao dva aduta, a to su Hrvatska i Bosna. Šarinić, koji se sve vreme sukoba u Hrvatskoj i Bosni sastajao s Miloševićem, o čemu je pisao i u svojoj knjizi "Moji tajni razgovori s Miloševićem", potvrdio je da su optuženi i Tuđman, u više navrata, razgovarali o podeli Bosne. Milošević je govorio da će, stvaranjem Republike Srpske, rešiti 90 odsto srpskog nacinalnog pitanja, a da i Hrvatska može da učini isto preko Herceg-Bosne, izjavio je Šarinić. On je rekao da je Tuđman govorio da je Bosna istorijski apsurd, a da je Milošević bio opsednut islamskim fundamentalizmom i opasnostima stvaranja unitarne muslimanske države. Njihovi razgovori o podeli BiH nisu imali formalan karakter, objasnio je Šarinić i dodao da je, za razliku od Miloševića, koji ni 1995. nije hteo da čuje za nezavisnu Bosnu, Hrvatska prva priznala osamostaljenje BiH. Šarinić je izjavio da je na osnovu razgovora s Miloševićem zaključio da dogovorom o BiH mogu biti rešeni i sporovi nastali sa Srbima u Hrvatskoj. Prema njegovom svedočenju, tadašnji predsednik Srbije tvrdio je da nema veze s pobunom Srba u Hrvatskoj, da smatra "da je Knin hrvatski grad i da on na njega nema pretenzije", a hrvatskim zvaničnicima slao je pozitivne signale i u vezi s konačnom sudbinom Istočne Slavonije.
