Izvor: RTS, 29.Sep.2013, 08:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zakonske spletke posle promene pola

Transrodne osobe se nakon promene pola suočavaju sa birokratskim preprekama, kako bi novi identitet potvrdili u ličnim dokumentima. Dok se ne donese sveobuhvatni zakon, potrebno je primenjivati antidiskriminacione propise, kažu nadležni. Gotovo 200 osoba se poslednjih 25 godina u Srbiji suočavalo sa tim problemom.

Pošto promene pol, transrodne osobe čeka birokratska prepreka, kako da novi identitet potvrde u ličnim dokumentima. Na pritužbu osobe kojoj je fakultet odbio >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da promeni ime u diplomi, reagovala je poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Kako nema zakona da uredi tu oblast, preporučila je univerzitetima da izađu u susret svima sa takvim zahtevom.

Gotovo 200 ljudi u Srbiji promenilo je pol u poslednjih 25 godina, pokazuju nezvanični podaci.

Svako od njih, osim što je prošao kroz višegodišnje pripreme i medicinske intervencije, vodio je i administrativnu borbu - da novi pol i ime potvrdi u ličnim dokumentima.

Nekada Marija, sada Nebojša, uspeo je u tome. Kaže da nisu verovali da je to on. "Policajac kada vas zaustavi, on pogleda dokument, pa pogleda u vas, pa mu je nejasno prosto šta se dešava, ko je ta osoba čiju ličnu kartu gleda", priča Nebojša.

Od pre dve godine, država prepoznaje deo problema. Dve trećine operacije finansira Fond za zdravstvo. Zakon koji omogućava njihov novi identitet, međutim, ne postoji. Da bi i na papiru postali to što jesu, umesto zakona postoji prelazno rešenje. Samo, put do njega dugo traje.

U Ministarstvu pravde i državne uprave kažu da matične službe novi pol upišu na osnovu zahteva i medicinske dokumentacije, a prvobitne podatke u matičnoj knjizi tretiraju kao grešku.

Takvim rešenjem krše se Ustavom garantovana prava, ocenjuju pravnici.

Saša Gajin iz Centra za unapređivanje pravnih studija kaže da transrodne osobe samo žele da raspolažu svojim identitetom.

"Oni ne žele da budu tretirani kao greška, već žele da im bude omogućeno da sa svojim identitetom raspolažu u skladu sa osnovnim principima, poštovanja i ljudskog dostojanstva i ljudskih prava", rekao je Gajin.

Problem sa zakonom - problem i na šalterima širom Srbije. Za jedino moguće rešenje u mnogim opštinama nikada nisu čuli.

"Službenica je prvo bila veoma ljubazna da mi izađe u susret, ali pošto nikada nije imala takav slučaj, mada je ružno kada neko kaže da sam slučaj, onda je i nekoliko puta odlazila sa šaltera da pita nekog nadležnog da pita šta da radi. Kad god bi se vraćala to je bilo vrlo neprijatno jer su ljudi čekali u redu", priča Nebojša.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić kaže da je do donošenja zakona potrebno primenjivati antidiskriminacione propise. "Potrebno je tumačiti i postojeće norme, dopunjavati zakonske praznine, imajući u vidu propise o zabrani diksriminaicje", kaže Petrušićeva.

Prošle godine Ustavni sud usvojio je žalbu osobe koja nije mogla da promeni podatke u dokumentima. Vlada Srbije obavezala se Strategijom protiv diskriminacije da izmeni postojeće zakone ili donese poseban zakon o pravima transrodnih osoba. Taj zakon još se čeka.

Nastavak na RTS...