Izvor: Blic, 25.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zadovoljni stanari u hotelu za vremešne
Zadovoljni stanari u hotelu za vremešne
POŽEGA - Zamisli, sestro ljepa, Milijanovi sinovi dali majku u starački dom. Pomeri se s mjesta - reče baka Dobrila svojim komšinicama i sve tri se ovlaš prekrstiše.
Ovakav stereotip, strah i sramota od života u staračkim domovima karakteristični su za sve patrijarhalne sredine u Srbiji. A koliko to ima realnog osnova, hteli smo da se uverimo na licu mesta.
Već na prvi pogled, Dom za stare u krugu bolnice >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Požegi više liči na pristojan hotel nego na mesto od koga treba strahovati.
- I mene su, djete, plašili domom. Pričali su kako ovde tuku i vezuju - kaže Vojisava, koja je u ovaj dom došla iz sela Svojdrug u opštini Bajina Bašta. - A ja ovde živim ljepše nego ikad do sada. Toplo mi, čisto i sto postavljen. Svaki dan je doktor tu ako nekome zatreba. I što je najvažnije, nisam sama.
Veselin, penzioner iz Užica, odlučio se da živi u domu iako ima dva sina koja su htela da se staraju o njemu.
- Deca, iako hoće, ne mogu stalno biti uz mene. Imaju svoj posao, svoje probleme. Zato sam se odlučio za dom i nisam se pokajao. Moja penzija pokriva troškove smeštaja i ostane mi dovoljno za džeparac. A ovde imam sve.
Dr Zoran Petričević, koji se sa pet medicinskih sestara stara o zdravlju korisnika, kaže da nisu svi korisnici u dom došli svojom voljom. Za mnoge od njih to je bilo jedino rešenje.
- Dolaze sa zebnjom i strahom, ali se već posle nekoliko dana u potpunosti prilagode - kaže dr Petričević.
Staniša Krsmanović, rukovodilac doma, kaže da se polako razbija stereotip koji u narodu vlada o domskom smeštaju.
- To pokazuju i duge liste čekanja za mesto. A naši kapacitet od samo 52 mesta premali je s obzirom na to da pokrivamo nekoliko okolnih opština.
Inače, pun pansion u domu košta od 11.800 do 16.000 dinara, zavisno od zdravstvenog stanja korisnika i stepena potrebne nege.
D. Jovanović
