Izvor: RTS, 24.Jun.2014, 01:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zabrinjavajuća igra čoveka i prirode
Međunarodna zajednica sve više insistira na smanjenju emisije štetnih gasova, ali i na prilagođavanju i pripremi za posledice globalnog zagrevanja. Za kraj ovog veka predviđanja su zabrinjavajuća. Da bi se sprečilo povećanje temperature na Zemlji, neophodno je redukovati zagađenja, povećati energetsku efikasnost, zaštititi šume i vodotoke.
Klimatske promene nisu samo toplo-hladno. Posle suša, poplava, toplotnih talasa stižu glad, bolest, siromaštvo. Od početka 20. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << veka, kada su masovno počela da se koriste fosilna goriva i da se u atmosferi gomila ugljen-dioksid, pa do danas, prosečna temperatura na zemlji je povećana za 0,8 odsto. Predviđanja za kraj ovog veka zabrinjavaju.
"Povećanje prosečnih godišnjih temperatura je od 0,3 odsto početkom veka, pa do četiri stepena Celzijusovih krajem veka, što će imati drastične posledice, kako na živi svet tako na životnu sredinu, zdravlje ljudi, na privredne delatnosti", kaže Miroslav Tadić iz Programa UN za razvoj.
Da bi se do kraja veka sprečilo povećanje prosečne temperature na Zemlji veće od dva stepena, što bi imalo razoran uticaj na čitav živi svet, nalažu se mere koje podrazumevaju redukciju zagađenja, povećanje energetske efikasnosti, zaštitu vodotoka i šuma.
Među sektorima koji su najizloženiji ovim promenama je poljoprivreda, koja mora da prođe kroz prilagođavanje i smenu kultura. U šumarstvu, recimo, i najzastupljenijoj vrsti u Srbiji, modeli su poznati.
"Potrebno je uvođenje, mi to kažemo drugih provenijencija, bukve iz drugih područja, eventualno zamena vrsta ili nove mere gazdovanja šumama koje treba da omoguće da bukva bude adaptivna i da opstane i zadrži svoju vitalnost", rekao je Saša Orlović iz Tima za procenu ranjivosti i mera adaptacije.
Srbija priprema Drugi nacionalni izveštaj, prema okvirnoj Konvenciji UN o promeni klime.
Istovremeno planira i razvoj u skladu sa preuzetim obavezama, ali i obavezama koje proističu iz procesa pristupanja Evropskoj uniji. To, između ostalog, podrazumeva da trećina ukupne potrošnje električne energije do 2020. bude iz obnovljivih izvora.
