Izvor: Večernje novosti, 08.Apr.2014, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za zidara i tesara uči samo 20 đaka

U CELOJ Srbiji na smerove zidara, tesara i armirača upisalo se samo 20 đaka. Svi oni stali su u jednu učionicu Građevinske škole u Beogradu, dok u ostalih tridesetak građevinskih škola u Srbiji niko neće da uči za rad na gradilištu. Ugašen je smer za krovopokrivača, jer godinama niko ne želi na taj zanat. Ne školujemo ni stakloresce, kamenoresce, podopolagače... Samo prošle godine ugašeno je 200 odeljenja srednjih, uglavnom stručnih škola, zbog malog interesovanja učenika. Ove >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << godine biće ih još manje. U odnosu na vreme od pre dve decenije u stručnim školama prepolovio se broj đaka. - Nekada smo imali hiljadu učenika, a na početku ove godine bilo ih je ukupno 558. Za mnoge smo bili samo rezervna opcija, pa se odmah u septembru više od 20 prebacilo u neke druge, atraktivnije škole - priča za „Novosti“ Dragomir Fatić, direktor Građevinske škole u Beogradu. - Mnogi zanati izumiru, iako su na tržištu rada veoma traženi. Trudimo se na sve načine da privučemo učenike, predstavljamo profile po osnovnim školama, učestvujemo na sajmovima obrazovanja... Ali potrebno je i da nam privreda više pomogne. Nekada smo delili po 200-300 stipendija, a danas nas mnoge kompanije odbijaju kada zamolimo za stipendiju, iako bismo im iškolovali stručne kadrove. DUPLI TROŠAK Zbog neusklađenosti strategije upisa i potreba tržišta rada, svake godine školujemo prekobrojne srednjoškolce, uglavnom pravne i ekonomske struke. Posle dugog i uzaludnog čekanja na posao, država još jednom plaća njihovo školovanje, tj. prekvalifikaciju za neko drugo zanimanje. Tako NSZ svake godine organizuje kurseve za kozmetičare, frizere, kuvare, konobare, parketare, pekare, mesare, stolare... Kao i građevinska, jednako je ugrožena i mašinska struka. Na teritoriji dvomilionskog Beograda jedva da se školuje 30-40 automehaničara u generaciji. Tržištu su potrebni, a u učionicama manjka i mehaničara za rashladne uređaje i grejanje, elektromontera, autolimara... - Dece je svake godine manje, ali nije to jedini razlog što zanati izumiru - smatra Dragan Mijalović, direktor Tehničke škole u Mladenovcu. - Na ovaj problem upozoravamo godinama. Slobodnih mesta u školama je mnogo više nego đaka, pa neko sa nula bodova na maloj maturi može da upiše četvorogodišnji smer. To je loše i trebalo bi da se postavi granica u bodovima ispod koje deca moraju da idu na trogodišnje profile. Tako bismo spasli zanatske smerove, a bilo bi važno i za privredu. U opštoj nezaposlenosti, napominje naš sagovornik, deca neće na zanate čak ni kada im je obezbeđeno radno mesto. On navodi primer iz škole u kojoj je direktor, gde se u odeljenje predviđeno za 24 modna krojača upisalo svega 12 đaka. A svi oni imaju zagarantovan posao u aranđelovačkoj tekstilnoj firmi „Šumadija“. I dok su za pojedine profile godinama otvoreni konkursi, a poslodavci se otimaju o dobre majstore, najveći deo spiska nezaposlenih na birou rada čine oni sa srednjom stručnom školom. Prema podacima Nacionalne službe zapošljavanja, među zanatlijama su najtraženiji mašinci, zatim bravari, obućari, stolari, automehaničari i pekari. - Velika je potražnja i za mesarima, ženskim frizerima, molerima- -farbarima i vodoinstalaterima - navode u NSZ. - Sa druge strane, u proteklih godinu dana niko nije tražio voskare i krznare, a slabo interesovanje bilo je i za časovničare, tašnere, kovače, zlatare i kožare.

Nastavak na Večernje novosti...