Izvor: Vesti-online.com, 07.Jan.2018, 18:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Za Dianu Budisavljević bismo potpisali, za Stepinca ne možemo"

Arhiepiskop cetinjski i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije izjavio je da Mešovita komisija, čiji je i on bio član, nije mogla da se složi o kanonizaciji kardinala Alojzija Stepinca, te da to pitanje, koje u SPC-u nikada nisu dovodili pod sumnju, pripada rimskom episkopu, papi.

Mitropolit Amfilohije je podsetio da se komisija sastala šest puta i da je jedan od sastanaka bio u Podgorici.

Mi smo, u isto vreme, blagodarili sadašnjem papi Franji što je smogao >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << snage, iako je po verovanju Rimske crkve nezabludiv, nepogrešiv u odlukama, da je on smatrao za potrebno da o tome vodi diskusiju. To mu služi na čast i mi smo to njemu i rekli kada smo predali pismo našega patrijarha Irineja njemu kao odgovor na predlog da Srpska pravoslavna crkva učestvuje u tim razgovorima o kanonizaciji Stepinca", rekao je mitropolit u intervjuu za Anadoliju.

Ističe da je papa Franja prvi od 11. veka koji je tako nešto učinio.

- I sada mu blagodarimo, ne samo ja, nego sva naša Crkva - navodi mitropolit Amfilohije.

Kaže da zbog činjenica nisu mogli da se saglase u vezi sa kanonizacijom.

- Nismo mi mogli da je prihvatimo, pre svega, jer ta kanonizacija kako je ona zamišljena od onih koji su je planirali, u suštini je nemoguća. Nije u pitanju ličnost samoga Stepinca, nego je u pitanju vreme u kojem je on živeo, koje je on podržao - kaže mitropolit, kojeg Anadolija predstavlja kao prvog do patrijarha Irineja.

Jasno je, ističe, da je on na neki način podržao Antu Pavelića, jednog od glavnih evropskih fašista i nacista.

- On (Stepinac) je podržao i njega (Pavelića) i tu državu, tu njegovu tvorevinu. Mi znamo kakvi su plodovi te države bili. Nije Stepinac učestvovao sam po sebi, ali je bio vikar te vojske i to je veoma značajno da se podvuče. On je postavljao i dušebrižnike toj takvoj vojsci koji su se ispovedali kod njega i kojima je davao oprost za ono što su radili ili što su sami blagoslovili - upozorava mitropolit Amfilohije.

Navodi da je činjenica da je Stepinac "jedna složena ličnost" i da su to i govorili.

Nema, ističe, nikakve sumnje da je Stepinac iz jedne čestite porodice iz Krašića, od osmoro dece koliko ih je bilo iz drugog braka, da je majka njegova izuzetno čestita i on po svom životu.

Imao je, veli mitropolit Amfilohije, čovekoljublja kao ličnost.

- Međutim, njegova kanonizacija je neka vrsta sakralizacije tog najtragičnijeg perioda u istoriji hrvatskog naroda. Sakralizuje se sve to. Razumem jedan broj potomaka tih ustaša kod Hrvata, da je to njima veoma bitno. Samo mi smo to njima i govorili – zar je moguće da u tom vremenu između 1941. i 1945. jedina ličnost koja zaslužuje u hrvatskom narodu, katoličkom je Stepinac - naveo je.

Istakao je da ima toliko divnih i čestitih ljudi.

"Mi smo pominjali posebno Dianu Budisavljević koja je spasila 12.000 dece iz Mlake i Jasenovca u to vreme. Ona je zaslužila. Mi bismo za nju potpisali bez daljega da bude kanonizovana. A za Stepinca ne možemo. Ne što se tiče prosto njegove ličnosti, nego što se tiče tog njegovog učešća i u tim zbivanjima, najtragičnijim u istoriji hrvatskog naroda, koji su ostavili strašne tragove. Tome svedoči Jadovno i Jasenovac. Mislim da ne treba svedoka većih i strašnijih od toga", navodi mitropolit Amfilohije.

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije kaže da Srpska pravoslavna crkva ne može da promeni svoje stavove i odrekne se Kosova, jer bi se time morala odreći sama sebe.

Istakao je da je Pećka patrijaršija vekovno središte srpske Crkve.

- Ja sam inače egzarh trona Pećkog. Još 1750. ta titula je data crnogorskom mitropolitu Vasiliju Petroviću koji je sahranjen u Petrogradu. Na njegovom grobu i sada piše da je mitropolit crnogorski i egzarh trona Pećkog. Tako da Crkva, što se toga tiče, ne može apsolutno promeniti stav o Kosovu i nema govora da će toga biti - navodi mitropolit Amfilohije.

Ono što se dogodilo na Kosovu, što se događa i sada, a kao što je bilo i sa ostalim delovima bivše Jugoslavije, je, kaže, jedna tragedija.

- Ta nesreća je započela poodavno, a naročito je krenula da se manifestuje tokom italijanske okupacije 1941. godine, kada je bilo proterano više od 100.000 pravoslavnih Srba s Kosova. Pa onda redom to proterivanje je išlo - rekao je mitropolit.

Kaže da se patrijarh Pavle, koji je tamo 34 godine bio episkop i svake godine je podnosio izveštaj Saboru, s mudrošću i poštovanjem odnosio prema svima i vlasti koja je tada bila, ali govorio je realno šta se događa.

- Tamo 700 sela, koja su bila naseljena pravoslavnim, srpskim življem, sada nema niti jednog uha pravoslavnog. Ne može to imati božijeg blagoslova za bilo koga. Da ne govorimo i o našoj braći Albancima koji su tamo. Nije to ni za njih sreća - tvrdi mitropolit Amfilohije.

Ne može se, ističe, na nasilju graditi budućnost: "Ta grupa ljudi koji su stvorili ovo sadašnje Kosovo nisu to, neka mi oproste i oni i svi drugi, pravi i čestiti Albanci Kosova. Ja znam njih na desetine takvih koji su i ubijeni zato što nisu prihvatali taj i takav metod i put stvaranja svoje države. I sami su ugroženi i moralno i duhovno, kao narod, a u isto vreme to je rađeno na zločinu s ljudima, s narodom s kojima žive vekovima, sa kojima su upućeni jedni na druge. Na tim zločinima graditi budućnost svoje dece nije to dobro".

Nastavak na Vesti-online.com...