Izvor: Blic, 10.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za Čumeta nudili pet miliona evra
Za Čumeta nudili pet miliona evra
Istraga o izvršiocima, organizatorima i finansijerima ubistva premijera Zorana Đinđića potvrdila je da su se članovi zemunskog klana spremali za nasilnu promenu vlasti u Srbiji. Na osnovu izjava uhapšenih članova ove bande, ustanovljeno je da je, po zamisli Milorada Lukovića Legije i Dušana Spasojevića Šiptara, posle ubistva premijera Đinđića ova grupa nameravala da preuzme vlast u Srbiji. Istovremeno, sve to je trebalo da prati >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << snažna medijska kampanja u kojoj bi se zločin prikazao kao 'obračun unutar kriminalnih krugova', a Vlada Srbije i njen premijer povezali sa organizovanim kriminalom.
Pripadnici zemunske mafije svedočili su da su Legija i Šiptar smatrali da je u pripremnoj fazi za smenu vlasti neophodno upoznati javnost s 'potrebom promene političkog vrha', a plan je predviđao da se kroz saopštenja, pisma upućena medijima, političarima i ambasadorima, za tu ideju pridobiju javnost, pojedine političke stranke, političari, ambasadori, pa i međunarodne organizacije.
Sa ogromnim kapitalom s kojim su raspolagali, a pod parolom: 'Trebaju nam mediji', vođe klana planirale su čak i da kupe pojedine medije. Pošto se to, sem u slučaju lista 'Identitet', ispostavilo kao prevelik zalogaj, odlučili su se za drugu strategiju. Prvo su preko posrednika, prijatelja i rođaka, u medijima pokušavali da vrbuju novinare, a zatim i da ih podmite. Metode su bile jasne - prvo bi nudili novac, a ukoliko bi bili odbijeni prešli bi na zastrašivanja, pretnje, pronalaženje detalja iz života novinara s kojima bi mogli da ih ucenjuju...
Kada su u januaru mediji preneli tvrdnje Ljubiše Buhe Čumeta da je zemunski klan predvođen Legijom i Spasojevićem, uz podršku nekih pripadnika JSO, počinio najteža krivična dela u Srbiji, vođe klana odlučile su da krenu u kontranapad. U strahu da će Čume verovatno biti zaštićeni svedok, odlučili su da ga pronađu i 'privole' na saradnju. Pošto su shvatili da od toga neće biti ništa, raspisali su internu 'poternicu' među ovdašnjim kriminalcima, nudeći nagradu od milion evra za informaciju o mestu Čumetovog boravka. To je potvrdio i uhapšeni zamenik republičkog tužioca Milan Sarajlić.
Pošto su pretpostavili da je Čume možda u inostranstvu, Legija i Šiptar ponudili su međunarodnim kriminalnim bandama, među kojima Čečenima i Kurdima, nagradu od pet miliona evra za Čumetovu glavu. Inače, zemunski klan je odavno uspostavio tesnu saradnju s mafijašima iz inostranstva i imao njihovu veliku podršku.
Kada se ispostavilo da pokušaji pronalaženja Čumeta nemaju izgleda za uspeh, vođe zemunske mafije odlučile su se na strategiju koja je podrazumevala da u periodu od tri meseca započnu kampanju diskreditovanja vlasti kroz medije, a računali su i na nestabilnost koju bi izazvali štrajkovi radnika i zahtevi pojedinih političkih stranaka. Međutim, do promena plana o trajanju te pripremne faze došlo je nakon smene čelnika Bezbednosno-informativne agencije Andreje Savića i Milorada Bracanovića, jer je Legiji i Šiptaru postalo jasno da će MUP veoma brzo krenuti u akciju njihovog hapšenja. Tada su odlučili da ubiju premijera Đinđića i intenziviraju pripreme za državni udar, što je trebalo da traje najviše mese i po dana.
U isto vreme je premijera i Vladu Srbije kroz pojedine medije trebalo prikazati kao ljude koji sarađuju s kriminalcima, ali i kao izdajnike koji će Haškom tribunalu izručiti sve 'prave patriote'. Istovremeno, planirano je da se objavi priča da Čumeta krije upravo Haški tribunal, pa ga kao potencijalnog svedoka diskreditovati kao kriminalca, ali i kao izdajnika.
Tokom pretresa Legijine kuće policija je u njegovom kompjuteru pronašla veliku količinu pisama namenjenih političarima i ambasadorima, kao i pisama namenjenih objavljivanju u rubrikama 'Pisma čitalaca'. Sva 'pisma čitalaca' upućena novinama potpisana su sa izmišljenim imenima, a njihovo objavljivanje u dnevnim i nedeljnim novinama trebalo je da, preko svojih veza, obezbedi uhapšeni novinar Gradiša Katić.
Prvo takvo pismo objavljeno je u 'Identitetu' 11. februara, u kojem 'zabrinuti čitalac' kritikuje odnos većine medija i države prema Legiji i njegovom 'patriotskom učinku'. Sličnog sadržaja su i sva druga pisma poslata novinama kao 'pisma čitalaca'.
Do uverenja da će ta pisma naići na dobar odziv u javnosti, vođe klana došle su nakon objavljivanja Legijinog otvorenog pisma koji su mediji preneli nakon optužbi Ljubiše Buhe Čumeta. Vođe klana procenile su da je to pismo imalo snažan efekat, da je 'probudilo simpatije patriotskih snaga', pa su računale da će i druga pisama iste sadržine uticati da se oglase njihovi 'politički istomišljenici'.
U drugoj vrsti pisama, namenjenih pojedinim političarima, ambasadorima i javnim ličnostima, uglavnom se izražava zabrinutost zbog pritisaka vlasti na 'patriote' koje su se istakle tokom rata, među kojima su Legija i JSO, a optužuju Đinđić i njegova vlada za povezanost sa surčinskim klanom. Ta pisma potpisivao je Legija i ona se razlikuju po stilu. Njihov 'autor' ostavlja utisak obrazovane i pametne osobe, što je trebalo da stvori povoljan utisak o Legiji. Istraga je pokazala da ih Legija nije pisao, već ih je sastavljala posebna grupa formirana za tu namenu. Tema pisama upućena političarima i ambasadorima bila je u skladu s političkim kursom i aktivnostima osoba kojima je pisano.
Jedno od pronađenih pisama naslovljeno je na 'gospodina Ilića', a drugo na 'gospodina Vuksanovića', ali nije precizirano da li je reč o političarima Velimiru Iliću i Slobodanu Vuksanoviću. Istraga još nije utvrdila da li su sva pronađena pisma zaista i upućena na adrese ljudi i medija kojima su namenjena. E. B.
Uz pomoć estrade sklapali poznanstva
Kao važna karika u pridobijanju 'simpatizera' kriminalcima su služile i estradne zvezde. Druženja s ljudima sa estrade imala su dva razloga. Prvo, na estradi se obrće ogroman novac, što im je omogućavalo da peru svoje pare i sami učestvuju u 'biznisu'. Drugo, prodornost i kontakti koje imaju estradne zvezde obezbeđivali su im da na najlakši način upoznaju uticajne ljude.
Istragom je utvrđeno da su, sem što su ih kriminalci koristili za svoje ciljeve, i sami pevači vremenom počeli da čine teška krivična dela, uglavnom vezana za trgovinu narkoticima, a neki od njih stvorili su jake veze s pripadnicima organizovanih bandi. Iako takve informacije zasad nisu potvrđene, policija je pored Svetlane-Cece Ražnatović i Ace Lukasa na razgovore privodila i njihove brojne kolege, a pojedini su i zadržani u policiji.
