Izvor: Mondo, 07.Sep.2016, 20:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZABRINJAVAJUĆE: Pojeli smo 60.000 tona "GMO mesa"
U proteklih osam godina u Srbiju je uvezeno više od 60 miliona kilograma mesa životinja koje su hranjene GMO hranom.
Foto: Guliver/Getty/Thinkstock
Član odbora za selo SANU Branislav Gulan, u osvrtu na nedavnu izjavu ministra trgovine Rasima Ljajića da građani Srbije (ionako) jedu uvozno meso životinja koje su hranjene GMO hranom, kaže za Sputnjik da postoje zvanični podaci u Privrednoj komori SRbije, koji potvrđuju da dugi niz godina potrošači u Srbiji konzumiraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << meso koje sadrži GMO.
Prof. Ševarlić: GMO i u mleku, sokovima,slatkišima…
Međutim, profesor na Poljoprivrednom fakultetu Miladin Ševarlić tvrdi da su eksperimentalna istraživanja pokazala da konzumiranje GMO hrane ostavlja ozbiljne posledice po zdravlje. "Da bi se dokazalo da je hrana od GMO štetna, treba da prođe minimum četiri generacije ljudi, ili 120 godina. Ali eksperimentalna istraživanja koja su rađena na životinjama u laboratorijama pokazala su da u drugoj generaciji dolazi do promena u unutrašnjim organima, u trećoj generaciji dolazi do povećanog postotka eksperimentalnih životinja koje obolevaju od kancera, a četvrta generacija životinja je toliko besplodna da ne mogu da se reprodukuju ni na nivou proste reprodukcije“, ističe Ševarlić.
"Samo tokom prethodne godine uvezli smo 330.000 živih svinja i 38.000 tona najlošijeg mesa treće klase“, kaže Gulan.
On ističe da živimo u zabludi da ne koristimo GMO, a da istovremeno uništavamo stočni fond, koji ne može da konkuriše jeftinoj uvoznoj GMO hrani.
"Činjenica je da se u Srbiju uvozi meso najlošijeg kvaliteta — često i ono čiji je rok upotrebe pri kraju — a pritom se na meso i ne stavljaju oznake da sadrži GMO sastojke“, napominje Gulan.
On dodaje da će Srbija u bliskoj budućnosti, u završnoj fazi pregovora oko stupanja u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) i u sklopu procesa usaglašavanja sa pravnim tekovinama EU, morati da izmeni postojeće propise o GMO organizmima — odnosno, da liberalizuje (odnosno generalno ne zabrani) promet i proizvodnju takvih proizvoda na svom tržištu.
"Po pravilima STO, trajna zabrana prometa i proizvodnje GMO nije moguća, osim ukoliko se naučno ne dokaže štetnost GMO proizvoda — a do sada nije dokazano da su oni štetni. U STO postoje države koje na liberalniji ili na restriktivniji način tretiraju GMO proizvode, ali opšta zabrana prometa ne postoji ni u jednoj od 159 zemalja-članica", objašnjava Gulan.
U EU se, doduše, gaje samo dve GMO kulture, ali se dozvoljava promet oko 50 GMO proizvoda. Od dve kulture registrovane za gajenje na teritoriji EU, jedna je sorta krompira, a jedna sorta kukuruza“, kaže Gulan.
On u razgovoru za Sputnjik ističe i da je „točak istorije GMO“ nezaustavljiv, i da Srbija može taj proces eventualno samo da uspori. „Procenjuje se da se u svetu GMO kultura uzgaja na 170 miliona hektara, od čega je 50 miliona u SAD, dok se u zemljama Evropske unije GMO kulture kultivišu na svega oko 100.000 hektara.
Trenutno je Srbija jedina zemlja u Evropi koja potrebe za sojom zadovoljava iz sopstvene proizvodnje, i čak ostvari dodatni izvoz proizvoda od soje u vrednosti od oko 82 miliona dolara godišnje.
Pritom, Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ima tržišni lanac zasnovan na potpunom GMO Free režimu u uzgoju soje, ali ta jedinstvena situacija nije tržišno (i marketinški) valorizovana“, napominje Branislav Gulan.
On još jednom naglašava da do sada nije dokazano da je GMO štetan, i da će u narednom periodu za Srbiju najveći izazov biti kako da donese nove zakone u skladu sa standardima EU, a da tovremeno sačuva domaću proizvodnju soje i drugih proizvoda.
