Izvor: Blic, 22.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vozovi sporiji nego u 19. veku
Pre više od jednog veka, 1888. godine, u Srbiji kojom je vladao kralj Milan Obrenović, od Beograda do Niša „Munjevitim vozom", kako je popularno prozvan čuveni „Orijent ekspres", stizalo se za pet sati i 45 minuta, pri prosečnoj brzini od 45,5 kilometara na čas. Danas je za tu relaciju potrebno nešto više od šest sati, a prosečna brzina je 44,7 kilometara na sat.
Nadležni ministar Velimir Ilić i sam je priznao koliko je stanje loše, objasnivši >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da na nekim delovima srpskih pruga nije dozvoljena brzina veća od 10 kilometara na sat. Ministar za infrastrukturu rekao je da se na obnovi pruga radi fazno, jer nema para. On se izjadao da su „Železnice Srbije" pripale njegovoj stranci u nadležnost samo zato što niko u prošloj vladi, kada su se delila javna preduzeća, nije hteo da ih uzme, pa je tog posla morao on da se prihvati kao resorni ministar.
- Pruge su u katastrofalnom stanju. Na pojedinim deonicama već je trebalo da bude zatvoren saobraćaj, ali to nije učinjeno zbog zahteva lokalnih samouprava. Da bi se kompletna situacija popravila, neophodno je rehabilitovati oko 4.000 kilometara pruga, a za to je potrebno 10 milijardi evra koje Srbija nema - kaže Ilić.
U „Železnicama Srbije" kažu da su u pitanju kratke donice na kojima je brzina vozova ograničena na 10 kilometara na čas, jer veće pruga ne bi izdržala. Prema njihovim procenama, revitalizacija postojećih pruga koštala bi nešto više od tri milijarde evra. Milanko Šarančić, generalni direktor „Železnica Srbije", kaže da bi sa tim sredstvima maksimalna brzina bila do 120 kilometara na čas.
- Međutim, 10 milijardi evra koje pominje ministar Ilić neophodno je za izgradnju kompletno novih koloseka, pre svega na koridoru 10 i na pruzi Beograd-Bar i kupovinu novih lokomotiva i vagona. Sa takvim, novim kompletno opremljenim prugama mogli bismo da se nadamo brzinama između 160 i 200 kilometara - kaže Šarančić.
Inženjer Milan Marković, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, kaže da je stanje na srpskim prugama toliko teško da nema smisla porediti ga sa većinom evropskih zemalja.
- „Železnice Srbije" nisu u stanju da zadovolje potrebe stanovništva u putničkom saobraćaju. Broj planiranih vozova je nedovoljan, broj otkazanih vozova je izuzetno veliki, a sastavi vozova neadekvatni. U toku 2006. otkazano je 30.000 vozova, a prosečna zakašnjenja bila su 7,5 minuta na 100 voznih kilometara - kaže Marković.
Kao osnovni razlog što je brzina vozova mala, Šarančić navodi sigurnost putnika. Vozovi, kaže on, u proseku su 2006. kasnili 65 minuta.
U Srbiji postoji 3.808 kilometara pruga, a ono što kvari prosek brzine srpske železnice je 429 kilometara ili nešto više od 11 odsto pruga na kojima je prosečna brzina manja od 30 kilometara na sat.
- Samo za obnavljanje tih pruga neophodno je 180 miliona evra i za njihovu rekonstrukciju biće potrebno između pet i sedam godina. U narednom periodu dobićemo kredit Evropske investicione banke od 80 miliona evra za modernizaciju koridora 10, a uskoro nas očekuju 22 miliona evra od ukupno najavljenih 37,5 miliona evra iz španskog kredita za nabavku 10 novih dizel motornih garnitura - kaže Šarančić.
Crne tačke na prugama
Crne tačke srpske železnice su delovi pruge na relacijama: Vitanovac-Kraljevo u dužini od 400 metara, Bogutovačka Banja - Dobre Vode (150 metara), Grdelica-Predejane (60 metara) i Predejane-Džep (150 metara) i Stalać-Dedina, čiji se remont upravo završava.
zemlja naziv voza brzina
Francuska
prethodni rekord tgv 574,8 km/h
515 km/h
Japan Bullet Trani
Maglev* 443 km/h
581 km/h
Nemačka ice 408 km/h
Evropa Eurostar 334 km/h
Italija Pendolini 300 km/h
Španija ave 300 km/h
Švedska x2000 275 km/h
Britanija Inter City 225 260 km/h
Amerika Metroliner 200 km/h
