Izvor: Blic, 24.Mar.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlasnik hoće da naplati ležarinu za sahranjene
Brčko - Kada je 2001. godine, po povratku u selo Brezovo Polje kod Brčkog, gde je pre rata živeo, na svojoj oranici zatekao srpsko pravoslavno groblje, Irfan Husić je zahtevao od lokalne vlasti u Distriktu da se sa njegovog zemljišta izmeste srpski grobovi a njemu isplati milion maraka na ime višegodišnjeg korišćenja parcele na kojoj su od 1992. godine sahranjivani Srbi.
- Prvenstveno tražim da se oko 120 grobova izmesti na drugu lokaciju, a zemljište nakon toga preore >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << najmanje 70 centimetara u dubinu. Takođe tražim da mi porodice poginulih i umrlih, lokalna vlast i Srpska pravoslavna crkva nadoknade dugogodišnju štetu, a to znači da za ovo zemljište od 3.000 kvadratnih metara tražim milion maraka ili da mi daju 20 hektara zemlje i 800.000 maraka - neumoljiv je u "otkupu mrtvih duša" Irfan Husić.
On će, kako kaže, pristati i na drugačiji dogovor ako oni koji su dužni da plate ne mogu da sakupe čitav milion maraka, tako što će svako grobno mesto računati kao "poslovni prostor".
- Tražiću da mi, kao u slučaju poslovnog prostora, plate dve do tri marke po kvadratnom metru puta broj meseci koliko je zemljište korišćeno, a svedok sam da se već devetu godinu moje zemljište koristi za groblje - kaže Husić.
On je, u znak protesta, jednog jutra pre dve godine pored tri sveže humke na ovom groblju izbacio tri prikolice stajskog đubriva i na taj način poručio meštanima da na njegovom placu više ne sahranjuju svoje najbliže.
Na tom groblju, svoje najmilije su sahranili uglavnom siromašni, stari i iznemogli ljudi. Jovo Gorančić, čiji je sin poginuo na brčanskom ratištu i sahranjen na ovom mestu, kaže da bi njega i njegovu suprugu dokrajčila još jedna sahrana njihovog sina.
- Mi bismo najviše voleli da groblje ostane i da se ništa ne izmešta. Moja supruga ne bi podnela još jednu sahranu našeg sina, a prenos kostiju na drugo mesto zaista nema smisla - rekao je Gorančić.
Neki ljudi su, zbog straha da im vlasnik parcele neće dozvoliti ekshumaciju bez novca, svoje srodnike izmestili na druga groblja, pa je ranije oko desetak grobova tokom noći tajno izmešteno. Husić kaže da je o ovom problemu pre dve godine razgovarao sa tadašnjim gradonačelnikom Distrikta Mirsadom Đapom, koji mu je, kako kaže, nudio mizernu cenu za zemljište. Đapo je u ranijim izjavama negirao da je bilo reči o dogovaranju cene, te da se ovaj problem može rešiti sudskim putem.
- Postoje procedure po kojima se vrši eksproprijacija zemljišta i niti mu je ko šta mogao ponuditi niti na tu temu sa njim razgovarati. Sud je tu da sprovodi postupke utvrđujući cenu zemljišta i na osnovu te cene i sprovodi postupke. Stranka može da to prihvati ili, ako nije zadovoljna, da zadovoljenje pravde traži u brčanskom Osnovnom sudu - rekao je Đapo.
Husić je takođe, kako ističe, tražio i sastanak sa sadašnjim gradonačelnikom Distrikta Draganom Pajićem u cilju konačnog rešenja ovog problema, ali njegovi napori nisu urodili plodom.
Ako Husićevi zahtevi ne budu ispoštovani, on će, kako ističe, svoje pravo tražiti putem suda, a u međuvremenu je odlučeno da se umrli iz ovog mesta više ne sahranjuju na spornoj lokaciji, već na zemljištu kojeg je pre godinu, za te potrebe, odredila Vlada Distrikta.
Nepravda prema mrtvima
Protojerej Srpske pravoslavne crkve u Brčkom Slavko Maksimović kaže da crkva nije odgovorna što su ljudi tokom rata sahranjivani na takvim mestima. Po njegovim rečima, to su bile jedine bezbedne lokacije u ratu pa je tako bilo primera da su ljudi sahranjivani u svojim dvorištima jer se nije moglo doći na groblje. Mustafa ef. Gobeljić, starešina Medžlisa Islamske zajednice u Brčkom, smatra da je prema mrtvima u ovom slučaju učinjen dvostruki greh i nepravda jer su sahranjeni na zemljištu koje nije pripremljeno za groblje. On kaže da se nepravda čini jer odgovorni i relevantni faktori u Distriktu, uključujući i vlasnika parcele, ne pokazuju dobru volju i želju da se reši ovaj problem.
