Izvor: Blic, 17.Nov.2008, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada i Skupština usporavaju put ka EU
Svi rokovi koje su političari do sada isticali kao plan da Srbija stekne status kandidata za članstvo u EU pali su u vodu zbog toga što Vlada sporo priprema zakone, a Skupština ih još sporije usvaja. Od 51 evropskog zakona, koji su uslov za kandidaturu, usvojeno je svega devet, a realno je očekivati da se do kraja godine usvoji još samo jedan. Nije jasno ni da li će Skupština usvojiti novi poslovnik, dizajniran tako da evropski zakoni prolaze kroz ubrzanu i skraćenu proceduru. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Laki na obećanjima kada su nam još u maju predviđali mogućnost da Srbija do kraja godine dobije status kandidata, predstavnici vladajuće koalicije sada se pravdaju opstrukcijom opozicije i priznaju da će biti teško čak i sledeće godine ispuniti uslove za kandidaturu. Svih 42 zakona koji su uslov trebalo je usvojiti do kraja 2007, ali su umesto toga usledila obećanja da će ih parlament usvojiti tokom 2008. godine. Sada se cela procedura prebacuje na prvu polovinu 2009, kako bi Srbija postala kandidat za članstvo u EU do kraja naredne godine. Izgovaranje na opstrukciju opozicije u Skupštini nije pravo opravdanje jer većina ovih zakona još nije prošla ni Vladu, jer ih ministarstva nisu završila.
Milica Delević, direktorka vladine Kancelarije za integracije sa EU, kaže za „Blic” da su Zakon o zaštiti konkurencije i Zakon o kontroli državne pomoći dva najznačajnija propisa koji nam otvaraju put za status kandidata sledeće godine. Bez njih ne može da počne od 1. januara sledeće godine ni primena prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU.
- Veoma je važno i sve ono što je Evropska komisija u svom godišnjem izveštaju izdvojila i naglasila da je od ključnog značaja. Pre svega, borba protiv korupcije, reforme u pravosuđu i nastavak ekonomskih reformi - kaže Delević za „Blic”.
Na pitanje da oceni da li dosadašnji način i tempo rada Skupštine Srbije može da omogući usvajanje svih neophodnih zakona, potrebnih da uopšte dođemo u priliku da konkurišemo za status kandidata, Delević ističe da je značajan i kvalitet rada poslanika.
- Bilo bi dobro da rasprava o zakonskim rešenjima u Skupštini bude takva da dovede do kvalitetnijih zakonskih rešenja i da se kroz to ubrza i poboljša proces integracija - kaže Delević.
Zakoni sporo stižu do skupštine
Laslo Varga, predsednik parlamentarnog Odbora za evropske integracije, objašnjava da se na dnevnom redu ove sednice nalazi predlog zakona o javnim nabavkama, dok se 12 zakona nalazi u skupštinskoj proceduri i uglavnom je reč o zakonima iz oblasti ekologije i poljoprivrede.
- Ostalih 29 zakona nalazi se u raznim fazama izrade. Od toga tri nacrta zakona čekaju da ih usvoji Vlada poput zakona o statistici, 14 je u završnoj fazi izrade (zakon o trgovini, o kontroli državne pomoći), a 12 zakona nalaze se u početnoj fazi pripreme (zakoni o poljoprivredi, bezbednosti železničkog saobraćaja). Znači, nijedan od njih nije ni došao do Skupštine - kaže Varga za „Blic”.
On veruje da do kraja godine postoji mogućnost da neki od takozvanih stručnih zakona, poput zakona iz ekologije, budu usvojeni u Skupštini.
- U vladajućoj koaliciji postoji iskrena želja da se evropske integracije ubrzaju. Političari osećaju veliku obavezu da ispune očekivanje građana koji su velikom većinom za uključivanje u EU. Međutim, sa svim tim zakonima kasni se više od godinu dana i ni Vlada ni Skupština ne mogu da za tri meseca da završe taj posao. Kao predsednica Skupštine imam odlične i stalne kontakte sa premijerom i ministrima i dogovaramo se oko izrade i usvajanja zakona, ali sve je to proces koji zahteva vreme. Evropski zakoni imaju prioritet u Skupštini, ali za njih vlada veliko interesovanje i podnosi se veliki broj amandmana. Skupština ima obavezu da usvoji budžet, ali ćemo se truditi da odmah nakon toga usvojimo set zakona o ekologiji koji su važni za pridruživanje EU, kao i da do kraja godine usvojimo i zakon o Skupštini. Što se tiče poslovnika, on će najverovatnije biti usvojen početkom sledeće godine - kaže za „Blic” Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Skupštine Srbije.
Ogroman broj amandmana
Poslanici koji prva tri meseca bukvalno ništa nisu radili, a druga tri su se sa manje ili više uspeha borili sa opstrukcijom opozicije, svakako nisu jedini krivci što će kandidatura Srbije u EU biti dovedena u pitanje i sledeće godine. Vlada Srbije koja usporeno priprema evropske zakone nije konstituisala ni savet za evropske integracije, telo koje treba da koordinira rad raznih institucija na približavanju EU. Evropska komisija je posebno u svom godišnjem izveštaju o napretku Srbije kritikovala ovaj propust. Takav savet prošle nedelje konstituisala je Crna Gora, a predsednik nacionalnog tela koje treba da učini sve da ubrza integracije je iz opozicione stranke, članovi su predstavnici Univerziteta, lokalnih uprava, nevladinih organizacije"
- Kod nas opozicija iz DSS i SRS čini sve da uspori naše približavanje EU. Podnose ogroman broj amandmana na pojedine zakone ne da bi ih poboljšali, već da bi usporili njihovo usvajanje. Po sadašnjem poslovniku imaju pravo da o svakom amandmanu raspravljaju po 15 minuta. S obzirom na to da je podneto oko 500 amandmana, moglo bi da se dogodi da rasprava potraje 250 sati, odnosno 25 dana. Zato je veoma važno da usvojimo novi poslovnik koji će omogućiti skraćenu proceduru za usvajanje evropskih zakona i nadam se da će on biti usvojen do kraja godine - kaže za „Blic” Nenad Konstantinović, poslanik DS i predsednik radne grupe za izradu poslovnika, podsećajući da je obaveza da se do kraja godine svi zakoni i propisi, među kojima je i skupštinski poslovnik, usaglase sa Ustavom Srbije.
Šef poslaničke grupe SPS-JS Branko Ružić kaže da je najvažnije da Skupština usvoji budžet, te da će se posle toga na dnevnom redu naći i ostali evropski zakoni. On opravdanje zbog kašnjenja u usvajanju evropskih zakona vidi jedino u opstrukciji opozicije.
- Opstrukcija nije opravdanje, ali je objektivna činjenica koja je uticala na rad parlamenta - kaže Ružić za naš list i ističe da će stav EU prema državnom i nacionalnom interesu Srbije i pitanju Kosova uticati na trasiranje daljeg puta Srbije, opstrukcije u parlamentu i zakonodavnu aktivnost.
Liht: nužno jedinstvo
Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht ističe da je u svim zemljama koje su uspešno prošle kroz period priključivanja postojala snažna koordinacija između vlasti, opozicije i svih elemenata društva da se ubrzaju integracije u EU. Bez toga, kaže ona, taj proces ne može da bude uspešan.
- Brojni su potezi Vlade koji pokazuju da ima mnogo spremnosti da se uđe u EU, ali u velikoj meri sve zavisi i od EU. Očigledno je da će aktuelna kriza dovesti do promena u EU i da bi to moglo da uspori naše približavanje. Zato nipošto od nas ne sme da dolazi usporavanje i svi u društvu, i vlast i opozicija, moraju da shvate da moraju da prevaziđu sva zatezanja i da maksimalno ubrzamo sve što od nas zavisi - kaže Liht.
Zakoni u skupštinskoj proceduri:
- Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma
- Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda
- Zakon o elektronskoj trgovini
- Zakon o izmenama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata
- Zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti
- Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja
- Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu
- Zakon o upravljanju otpadom
- Zakon o zdravlju bilja
- Zakon o bezbednosti hrane
- Zakon o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta
- Zakon o cevovodnom transportu tečnih i gasovitih ugljovodonika i distribucija gasovitih ugljovodonika
Zamerke Evropske komisije
- zastoj u radu parlamenta
- nedovoljno snažna regulatorna tela
- nepostojanje okvira za reformu pravosuđa
- nepostojanje samostalnih i efikasnih sudova
- raširena korupcija
- nedovoljno prihvaćeni EU standardi
- nesređene oblasti informatičkog društva i medija
- prisustvo organizovanog kriminala i pranja novca
