Izvor: Blic, 12.Maj.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više naučnih radova nego što ima godina
Pre doktorata Oliver Tošković je
morao da uradi mnogo eksperimenata
Oliver Tošković jedva da je prevalio tridesetu, a već iza sebe ima doktorat na psihologiji opažanja na Filozofskom fakultetu u Beogradu i veći broj naučnih radova nego godina. Kakve je škole završio, gde sve predaje i radi, gde je savetnik i šta je istraživao i istražuje, teško da detaljno možemo i da nabrojimo, jer je on jedan od angažovanijih mladih naučnika u Srbiji.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Široj javnosti Oliver je poznat kao jedna od zvezda Festivala nauke na kome, već dve godine zaredom, zabavlja posetioce u „zemlji čuda” koja nastaje kad opažanje izda, a oči i um nas prevare. Trenutno predaje na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja i na Defektološkom fakultetu u Beogradu, a stalni je saradnik Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju pri beogradskom Filozofskom fakultetu, gde obavlja istraživački deo posla iz oblasti percepcije i eksperimentalne estetike. Pored toga, bavi se i evaluacijom obrazovanja na Institutu za psihologiju, a saradnik je i u Istraživačkoj stanici Petnica, Institutu za mentalno zdravlje, Institutu za pedagoška istraživanja"
- Zadovoljan sam što imam prilike da radim zanimljiv i raznolik posao, a ni plate naučnika nisu više toliko loše u odnosu na ostala primanja u Srbiji, tako da imam vremena da radim neke stvari i džabe - kaže pola u šali Oliver, jer neke poslove zaista i radi za svoju dušu i bez nadoknade. - Uvek imaš ljude koji se snađu ili ne snađu u poslu, a znam i bageriste koji zarađuju više od mene.
Na pitanje zašto je odlučio da ostane u Srbiji i ovde razvija karijeru, kroz smeh priznaje.
- Možda sam pomalo smotan i nepreduzimljiv! U početku studija nisam imao materijalnih mogućnosti da odem bilo gde, a kasnije su prevagnuli prijatelji, porodica, posao, koji sam, srećom, uspeo da nađem po završetku magistarskih studija" Svaka godina mi je donosila nešto novo i bolje. Sada puno radim, putujem po svetu, i možda bih negde vani i imao bolje uslove za istraživanje, ali ne bih imao ljude koje volim. Ne možeš uvek sve da imaš na jednom mestu. Ne postoji jedan savršen život, postoji veliki broj formi savršenog života. Trenutno mi prija ovakav kakav vodim.
Slobodno vreme Oliver troši na putovanja na inostrane naučne konferencije, koje često i sam finansira jer Ministarstvo nauke izdvaja sredstva za jedan skup svake druge godine, a uvek stiže i da odgleda po koji film, ode u pozorište, na koncert ili, kako kaže, bleji sa prijateljima na Zemunskom keju, u čijoj blizini i živi. U situacijama kada mora da bira između posla i dragih mu ljudi, odlučuje se češće za ovo drugo ili ih srećno spoji, eksperimentišući na prijateljima, priznaje opet sa smehom.
I možda njegov ključ uspeha leži u u sasvim običnim i realnim planovima uz pomoć kojih kroji svoj život. Budućnost zamišlja u Srbiji, možda za promenu samo na jednom univerzitetu kako bi imao više vremena da se posveti pisanju naučnih radova i stvaranju porodice. A jedna od najvećih boljki ovog mladog naučnika trenutno je kupovina stana.
Od Ostrova do naučnih visina
Oliver je rođen u selu Ostrovo kraj Požarevca, gde mu i danas žive majka, baba, deda i jedan deo prijatelja" Kao mali voleo je da gleda Branka Kockicu i mašta o tome kako će postati muzičar, učitelj, psihoterapeut ili naučnik, mada je tada naučnike zamišljao malo drugačije od onoga kako on izgleda danas - bez belog mantila i laboratorije sa gomilom epruveta. Kada je završio srednju školu, znao je samo jedno - da bi jednoga dana želeo da predaje, ali to nije rešavalo njegovu „petolemu” da li da upiše medicinu, biologiju, fiziku, psihologiju ili učiteljski fakultet.
- Pomogli su mi prijatelji pričom da ja znam da slušam ljude. Kada neko pri traženju sebe u tinejdžerskim godinama zaluta ili na žurci malo više popije, pa oseti potrebu da se izjada, ja sam bio jedan od retkih spremnih da besomučno slušaju - otkriva nam Oliver.
Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju, u kojoj radi sada, čudan je spoj skoro svega što je želeo da upiše kao tinejdžer. Tamo se uz pomoć metoda prirodnih nauka ispituju zakonitosti funkcionisanja ljudske duše, što ostavlja dovoljno prostora za egzaktnost s jedne i sanjarenje sa druge strane.
