Izvor: Blic, 28.Jul.2009, 05:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vezivani za radijator, prećeno im odstrelom
Bijeljina - Jedanaest svojevremeno otpuštenih policajaca iz CJB Bijeljina, zaposleni u policijskim stanicama u Bijeljini i Janji, podnelo je 13. jula krivičnu prijavu protiv rukovodnih radnika CJB Bijeljina zbog, kako su naveli, krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja i ovlaštenja.
Ivica Petrović, Miladin Joković, Zoran Lukić, Mile Vidović, Mile Josipović, Bogoslav Erić, Sead Tutundžić, Miodrag Kešelj, Miodrag Pavlović, Milutin Obrenović i Radislav Joveljić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << podneli su krivičnu prijavu protiv bivšeg načelnika CJB Bijeljina, Mileta Pejčića, šefa unutrašnje kontrole Borisa Ignjatova, komandira Branka Mićića, zamenika komandira Siniše Radića, pomoćnika Željka Aleksića, Slađana Perića, Milenka Stevanovića i Stjepana Terzića zbog, kako navode, sile i prinude koja je protiv njih primenjena i zbog pretnji da ukoliko ne potpišu sporazumni raskid odnosa, da će dobiti otkaz, ali sa najgorim radnim i ljudskim karakteristikama. Ivica Petrović, poznatiji po nadimku „Klinton", kaže da je otpušten bez bilo kakve mrlje u svojoj radnoj biografiji, da nikada nije disciplinski kažnjavan, o čemu posjeduje i pismeni dokaz.
- Moram podsetiti javnost da je odlukom Vlade od 2. februara 2004. predviđeno da se otpusti 621 policajac iz MUP RS, te je odlučeno da CJB Bijeljina otpusti 182 policajca. Otpušteni smo krajem februara 2004. Prećeno nam je dolaskom interventnog voda kući, pozivani smo telefonom. Nepravilno i netačno su primenjeni kriteriji i bodovanje. Na drzak i bezobziran način smo razoružavani i vezivani za radijator, oduzimana nam je identifikaciona kartica sa uniforme. Neki su od nas doživeli stres, plakali su, jer im je povređen ljudski ponos, bili smo prisiljavani da potpišemo sporazumni raskid radnog odnosa. Čak nam je prećeno da bismo se mogli naći na listi za odstrel, ukoliko ne potpišemo sporazumni raskid. Otpušteni su ratni vojni invalidi, kao i radnik koji je imao potres mozga u saobraćajnoj nesreći i bio je u bolnici, ali je doveden da potpiše sporazumni raskid radnog odnosa - kaže Ivica Petrović, bivši policajac koji privremeno živi u kući svoga brata, u selu Pučile.
Slična je priča i Miladina Jokovića iz istog sela. Obojica su neoženjeni, bez ikakvih uslova za život, materijalno nezbrinuti. Miladin kaže da je i on „zaradio" 120 negativnih poena, iako je njegova radna karakteristika bila „čista kao sunce".
- Naš problem je što smo bili pošteni i što smo videli puno toga, a što, u stvari, nismo smeli videti. Na poslu je ostao policajac koji je ubio drugog policajca i on nije imao nijedan negativan bod u svojoj biografiji. Bilo ih je koji su izvršili teže povrede radne discipline, ali su bili bogati i moćni, a otpušteni su radnici koji su pohvaljivani na poslu i nagrađivani, bez ijedne mrlje u karijeri policajca, ali siromašni i bez jakih veza i uticaja. Nije ispoštovana depeša MUP RS da rukovodni radnici prilikom utvrđivanja liste viška radnika uvažavaju realnost, objektivnost i profesionalizam - kaže Joković.
Otpušteni radnici su o svom položaju informisali i direktora policije RS Uroša Penu, a uz pomoć Ranke Mišić, predsednice Saveza sindikata RS, uspeli su doći i do ministra unutrašnjih poslova Stanislava Čađe, koji im je obećao da će u njihovom slučaju poštovati odluku sudu, bilo kakva da bude. Ovaj slučaj je stigao i do Apelacionog odeljenja Ustavnog suda BiH.
Prvo značka, pa otkaz
Zoran Lukić, predratni policajac, rodom iz Zenice, kaže da nije suština u tome što su pomenuti policajci uzeli otpremninu u pojedinačnim iznosima od 6.000 KM, već što su nasilno ostali bez posla.
- Pet godina traje naša životna drama. Način na koji smo ostali bez posla je sraman. Prekršena su naša ljudska prava, pravo na rad i pravo na život. Par godina pre penzionisanja sam otpušten. Krajem 2003. godine proglašavaju me za najboljeg radnika, a početkom naredne godine dobijam otkaz. Niko od nas nije na zakonit način informisan o pravima i načinu otpuštanja s posla. Potpisi o sporazumnom raskidu radnog odnosa su iznuđivani. Mi samo tražimo pravo na rad i pravo na egzistenciju, ništa više – kaže Lukić.
