Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Mar.2011, 10:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Veneciji preti izumiranje gondolijerstva

VENECIJA -

Od turizma se u Veneciji dobro živi i brzo zarađuje, ali graditelji najpoznatijeg simbola Venecije, gondole, jedva sastavljaju kraj sa krajem, jer njihov zanat izumire, preneo je Dojče vele.

Đanfranko Vjanelo pravi gondole. Bez ikakvog plana ili crteža, na neobrađenom drvetu skicira sastavne elemente tog simobola Venecije.

„Prvo su to samo komadi drveta, ali iz te mase nastaje jedan od najljepših dragulja brodogradnje”, kaže Vjanelo.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<
Ipak, ta umetnost polako izumire. Vjanelo s velikim naporom održava svoj skvero, kako Venecijanci zovu radionice za gradnju gondola.

Za novu gondolu dobije oko 30.000 evra. Kada se odbiju troškovi za skup materijal, ne ostaje mnogo novca. Istovremeno, opada i potražnja za gondolama.

„Venecijansko umetničko zanatstvo je kolevka kulture. Evropa ne bi bila ono što je da nije našeg slikarstva, stolarstva, oblikovanja stakla i brodogradnje“, kaže Vjanelo.

Njegovim šegrtima predstoji 10 godina obuke. Tek tada mogu da se nazovu majstorima sekire. Ipak, mali je broj onih koji se u Veneciji interesuju za taj tradicionalni poziv.

Mušterijama graditelja gondola - gondolijerima ipak je lakše: ako se pogode dobri gosti, za sat vremena vožnje mogu da zarade i do nekoliko stotina evra. Tako se novac za kupovinu gondole brzo vraća. Ali, bez graditelja nema ni gondola, a gondolijeri to ne žele da komentarišu, jer se pribojavaju za svoj posao.

U turističkoj branši u Veneciji novac se brzo zarađuje, ali ne u zanatstvu. Na Trgu Svetog Marka preko cele godine ima turista koji samo za kapućino plaćaju 10 evra.

Za to vreme, 28-ogodišnjem Kristijanu Dorditu, najmlađem vlasniku brodogradilišta u Veneciji, koji godišnje napravi oko četiri gondole, od toga ne ostaje mnogo.

„Mnoge moje kolege su već prodale svoj skvero. Novi vlasnici su od toga napravili hotele, vikendice, ili čak privatne kućice-čamce. Neki su morali da zatvore radnju, jer su se komšije žalile na neprekidnu buku brodogradilišta“, kaže Dordit.

Tako nestaje stari zanat drvorezaca, koji svaku gondolu individualno dekorišu.

„Kad mi odemo, znanje se neće dalje prenositi na mlade“, kaže Antonio Peroni.

„Turizam je od vlasnika hotela i gondolijera napravio bogataše, ali ne i od nas zanatlija. Mnogi od nas su napustili grad jer nema posla. Ako se ovako nastavi, uskoro će turisti šetati lepom beživotnom kulisom, bez Venecijanaca“, kaže Vjanelo.

Skvero u San Trovasu već je doživio tu sudbinu. Gondole stoje tamo samo kao ukras za turiste. Niko ih više ne gradi.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...