Izvor: Blic, 24.Apr.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliki broj obolelih od raka grlića materice
Veliki broj obolelih od raka grlića materice
ŠABAC - Srbija ima najveći broj obolelih od raka grlića materice u odnosu na ostale republike bivše Jugoslavije i najveći broj u jugoistočnoj Evropi. Rizik žena u Srbiji i u Šapcu da postanu žrtve raka grlića materice veća je čak šest puta nego, na primer, u Finskoj.
Tim lekara iz Šapca je u konkurenciji 800 projekata prispelih u Centar za kontrolu bolesti u Atlanti pokazao najviše znanja u prepoznavanju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << definisanju i rangiranju ovog problema i sastavio projekat koji bi pomogao smanjenju mortaliteta pacijentkinja obolelih od raka grlića materice u Šapcu.
- Uspešnost izlečenja na prvom mestu zavisi od proširenosti bolesti u trenutku uspostavljanja dijagnoze. Zbog toga je veliki značaj ranog otkrivanja bolesti. U Srbiji samo jedna trećina pacijentkinja dođe na pregled na vreme, dok se 70-80 odsto njih javi u već poodmakloj fazi - kaže dr Olivera Stojanović, specijalista socijalne medicine u Zavodu za javno zdravlje i član tima koji je poneo priznanje iz Atlante.
Zbog toga je prvom fazom ovog projekta koji bi trebalo da počne u maju predviđeno informisanje žena. Predavanja bi bila organizovana u 30 šabačkih preduzeća, čime bi bilo obuhvaćeno oko 2000 žena. Druga faza je kompletan ginekološki sistematski pregled uz obavezan Papanikolau test.
- Citološki test je najuspešniji u prevenciji raka. Smatra se da je njegovom primenom mortalitet od raka grlića materice u razvijenim zemljama snižen za 50 odsto - objašnjava dr Stojanović i dodaje da kompletan ginekološki sistematski pregled sa Pap testom urade dve-tri pacijentkinje mesečno, a našim projektom predviđeno je da se taj broj preventivnih pregleda podigne na sto.
Dve su prepreke u ranom otrkivanju i uspešnom izlečenju ove opake bolesti: strah žena od mogućeg saznanja da su obolele i druga, da ovakav pregled košta 30 evra. Da bi svetski priznat šabački projekat mogao i da se realizuje, sem odgovarajućeg budžeta potrebno je i potpuno učešće lokalne samouprave, Ministarstva zdravlja, nevladinih organizacija, kao i Doma zdravlja u Šapcu koji su učestvovali u izradi ovog projekta.
- Od 1. maja trebalo bi da počnu predavanja u šabačkim preduzećima, a za realizaciju druge faze potrebno je obezbediti novac. Nadamo se da će i lokalna samouprava i Ministarstvo zdravlja i nevladine organizacije imati sluha i prepoznati značaj ovog projekta - ističe dr Stojanović i za 22. maj najavljuje prezentaciju ovog projekta u Kejptaunu. Sanja Bečejić
