Izvor: Blic, 22.Jan.2014, 18:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Velika scena "Ateljea 212" dobila ime "Mira Trailović"

Velika scena “Ateljea 212” od sutra će se zvati scena “Mira Trailović” potvrđeno je danas je u tom pozorištu gde je upriličena svečanost povodom 90 godina od rođenja i 25 od smrti Mire Trailović žene koja je svojim ogromnim doprinosom obeležila pozorišni i kulturni život Srbije i negdašnje Jugoslavije.

Inicijativu je pokrenula v.d.upravnik Ivana Dimić, a danas su na scenu stali negdašnji i sadašnji članovi "Ateljea 212" i označili trenutak od kog scena >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dobija ime Mire Trailović.

Mira Trailović (1924, Kraljevo - 1989, Beograd) je nesumnjivo jedna od ključnih ličnosti ovdašnjeg, i ne samo ovdašnjeg teatra. Kada su Joneska 1971. pitali šta ga je dovelo u Beograd i šta je u njemu video, odgovorio je: “Miru Trailović. Zar to nije sasvim dovoljno?”

Govornici

Danas su u Ateljeu o Miri govorili Ivana Dimić, Borka Pavićević, Jovan Ćirilov (na slici s njom) i Ljubomir Simović.

Svojom izuzetnom energijom Mira Trailović je od Ateljea 212, čiji je bila dugogodišnji upravnik, stvorila kultno mesto. Naime, to pozorište koje je ona zajedno sa grupom istomišljenika stvorila 1956, bilo je prvi teatar istočne Evrope u kojem se igrala predstava “Čekajući Godoa” Semjuela Beketa, prvi koji je sa predstavom “Ko se boji Viržinije Vulf” Edvarda Olbija, u njenoj režiji, gostovao u SAD, otvorivši „Linkoln centar“ u Njujorku, prvi u kojem su otkrivani i jugoslovenskoj publici predstavljeni avangardni pisci Sartr, Jonesko, Žari, Šizgal, Kopit, Žene...

„Buldožer u bundi“

Ostalo je zabeleženu da su je mnogi u šali i iz milošte zvali „buldožer u bundi“. Njene predstave kada je o režiji reč bile su avangarda u pozorišnom životu Beograda. A oni koji su je poznavali kažu da njoj u spomen treba reći da se grozila reči „avangarda“. Odbijala je da njen rad ima ikakve veze s tom odrednicom i uvek je postavljala pitanje: „A šta je to avangarda?“.

Zajedno sa Jovanom Ćirilovim osnovala je Beogradski internacionalni teatarski festival - Bitef, čiji je umetnički direktor bila od 1967. do smrti. U vreme kada je svetskom političkom scenom dominirao Hladni rat, taj festival je bio jedinstveno mesto na kojem su se sretali umetnici sa obe strane gvozdene zavese. Njeni gosti i gosti Beograda bili su Beket, Piter Bruk, Žan-Pol Sartr, Bob Vilson, Pina Bauš, La Mama, Grotovski...

Dobitnica je najvišeg odlikovanja Francuske za ono što je ostvarila dok je živela i radila u Parizu u Teatru nacija.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...