Izvor: Prva.rs, 30.Jun.2014, 13:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Večitim studentima još dve godine
Ako ovaj dokument, za koji je započela javna rasprava, bude usvojen, okončaće se i agonija sa nostrifikacijom stranih diploma. Ukoliko neko ko dolazi sa svetskih univerziteta želi ovde da nastavi master ili doktorske studije, i dalje će svoje dokumente nostrifikovati na fakultetu, a rok za celu proceduru je 60 dana. Ali ako dolazi iz inostranstva i samo želi da mu se diploma prizna da bi mogao da se zaposli, obraćaće se Ministarstvu prosvete, gde će u roku od 90 dana dobiti nostrifikaciju. >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << Do sada je ovo rađeno na fakultetu, a u nekim slučajevima je trajalo i po dve-tri godine. Dešavalo se da kandidati sa prestižnih univerziteta budu odbijeni, jer se studijski program tamošnjeg fakulteta ne poklapa sa našim. Bilo je i onih koje odbiju u Beogradu, pa im priznaju diplomu na nekom drugom univerzitetu.
- Kadrovski ćemo ojačati ENIK centar u okviru Ministarstva i on će se baviti nostrifikacijama diploma za rad - objašnjava prof. dr Miodrag Popović, prorektor Univerziteta u Beogradu i saradnik Ministarstva prosvete na izradi ovog zakona. - Namera nam je da pojednostavimo ceo postupak i da se priznaje nivo stečenog znanja, a ne da se upoređuju strani studijski programi sa domaćim. Ali očekujemo da se javi problem sa takozvanim šifrarnikom zanimanja. Ta evidencija zanimanja kod nas je urađena 1994. godine, a od tada su se mnoge stvari dramatično promenile i pojavio se niz novih zanimanja. Kada budemo nostrifikovali strane diplome, pojaviće se još više zvanja koja ne prepoznaje naš šifrarnik i zato je bitno da on što pre bude promenjen.
Ove izmene pravila nostrifikacije su, prema mišljenju ministra prosvete dr Srđana Verbića, važne i zbog vraćanja što većeg broja mladih iz inostranstva.
Menjanje ovog važnog dokumenta trebalo bi i da uvede stroža pravila i kontrolu u radu visokoškolskih ustanova. Ako poslanici daju „zeleno svetlo“ za izmene, neće više biti predugih rokova za akreditacije i neograničenih dozvola za rad fakulteta.
- Komisija za akreditaciju imaće rok od 15 meseci da neku instituciju akredituje ili je konačno odbije. Ukoliko prekrše rok, Komisija će biti raspuštena. Na njima će biti ogromna odgovornost - objašnjava prof. Popović. - Ako je nezadovoljna, uprava fakulteta ili univerziteta moći će da se žali Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, ali on više neće imati mogućnost da odobri nešto što je KAPK odbio, već samo da poništi odluku i vrati Komisiji na još jedno razmatranje. I ta druga odluka komisije biće konačna. Kada neko dobije akreditaciju, Ministarstvo će mu izdati dozvolu, ali samo na pet godina, do sledećeg ciklusa akreditacije.
Ako ostane bez dozvole za rad, fakultet će morati da bude ugašen.
Novi zakon trebalo bi da natera fakultete na transparentnije finansiranje i određivanje školarina. Podaci o tome moraće da budu javni. A obaveza univerziteta biće i formiranje i ažuriranje informacionog sistema, sa potrebnim podacima o nastavnicima i studentima. Javne će morati da budu i doktorske disertacije, dostupne u elektronskoj formi. A već sedam dana pre odbrane trebalo bi da budu dostupne na sajtu fakulteta.
Biće uvedene i master strukovne studije, koje će pohađati svršeni studenti trogodišnjih visokih strukovnih škola.
PRAVILA ZA PROFESORE
Sadašnja situacija na fakultetima je takva da mentori i profesori na doktorskim studijama često ne ispunjavaju uslove za taj posao, a za niže nivoe studija i ne postoje minimalni kriterijumi koje treba da ispune. Nacrt zakona predvića da će u roku od devet meseci biti definisani minimalni uslovi za izbor u zvanja nastavnika. Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje ostavljen je rok od šest meseci od stupanja zakona na snagu da proširi listu stručnih, akademskih i naučnih zvanja.
Izvor: Novosti
