Izvor: Blic, 02.Avg.2013, 19:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Valjevac tvrdi da mu je čačanski Institut prodao zaražene sadnice šljive

Vlasnik voćnjaka iz Valjeva Vladimir Damjanović tvrdi da su sadnice šljiva, koje je kupio u čačanskom Institutu za voćarstvo, zaražene su šarkom, što u Institutu demantuju.

"Tačno je da sam kupio 10.050 sadnica šljive od ove ustanove, a postoje jasni i nepobitni dokazi da je Institut prodavac zaraženih sadnica", naveo je Damjanović u izjavi Tanjugu.

Postoji, kako kaže, zapisnik sačinjen prilikom izlaska na teren od strane četiri stručnjaka iz čačanske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ustanove koja se bavi proizvodnjom sadnica, gde nigde nije stavljena primedba da iste ne potiču iz Instituta.

Inspektori fito-sanitarne inspekcije Ministartsva poljoprivrede su, naglašava Damjanović, takođe utvrdili da je sadni materijal nabavljen od čačanskog Instituta.

"Etikete Instituta se nalaze na velikom broju sadnica i nema drugih. Stabla su ujednačenog izgleda i nema razlika između onih sa simptomima i bez simptoma šarke. Neke od sadnica sa simptomima šarke su etiketirane kao sertifikovane i bezvirusne sadnice Instituta iz Čačka, i u to su se inspektori fitosanitarne inspekcije i clanovi tima Instituta koji su posetili zasad, potpisali zapisnik i sami mogli uveriti", ističe Damjanović.

Povezane vesti: Prodali zaražene sadnice šljive

"Svaka zaražena sadnica je još uvek na istom mestu, obavijena zaštitnom mrežom, i sačuvana kao jasan dokaz", kaže Damjanović.

Prema njegovim rečima, direktor instituta Svetlana Paunović, iznela je niz neistina vezanih za poreklo sadnica rekavši da su one nabavljene iz drugog izvora, odnosno proizvođača iz Milutovca.

Direktorka Instituta za voćarstvo iz Čačka Svetlana Paunović potvrdila je da je Damjanović od te ustanove kupio 10.050 sadnica šljive.

Međutim, ona tvrdi da je Damjanović prećutao informaciju koju je lično njoj i nekolicini zaposlenih u Institutu usmeno više puta preneo, da je istovremeno kupio veću količinu sadnica od rasadnika "Grof off Milutovac“ iz Milutovca od kojih je, po rečima Damjanovića, "više od 10 odsto sadnica zaraženo virusom šarke“.

Damjanović je nadležnoj fitosanitarnoj inspekciji Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prijavio za proveru samo lokacije koje su po njegovoj ličnoj tvrdnji zasnovane institutskim sadnicama, rekla je Paunović u pisanoj izjavi dostavljenoj Tanjugu.

"Da li je, imajući u vidu veliki broj sadnica, brojnu i neobučenu radnu snagu pri sadnji, došlo do mešanja sadnica dva dobavljača, Institut nema pouzdanu informaciju. Pri ovoj kontroli je od pregledanih 10.050 sadnica utvrđeno prisustvo šarke na 31 sadnici, što je u zvaničnom dokumentu Ministarstva navedeno i izdat je nalog da se ove sadnice iskrče", navodi Paunovićeva.

Paunović je navela da fitosanitarna inspekcija i ovlašćene službe Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede zvanično kontrolišu zdravstveno stanje sadnica u procesu njihove proizvodnje, prema zakonom propisanoj proceduri i to dva puta tokom vegetacije, što je učinjeno za institutske sadnice 28. juna i 9. oktobra 2012. godine.

Kako nije utvrđeno prisustvo sadnica zaraženih šarkom, na osnovu ovih kontrola stručna služba je izdala Uverenje o zdravstvenom stanju (4-8-8/2101. od 10. 10.

2012.), a Minstarstvo Sertifikat o proizvodnji sadnog materijala ( br. 273-320-16-8-8/2012-11 od 17. 10. 2012.), kojim je odobrena proizvodnja i prodaja sadnog materijala.

Paunović dodaje i da se u okruženju voćnjaka koje je podigao Damjanović nalaze privatni višegodišnji zasadi šljive i kajsije drugih vlasnika koji su starosti od pet do osam godina zaraženi virusom šarke, što predstavlja trajni izvor infekcije šarkom.

Ona je objasnila da virus šarke ne dovodi do sušenja i propadanja stabala šljive, već izaziva kod osetljivih sorti, kao što je Požegača, prevremeno opadanje plodova, deformacije plodova i izmene hemijskog sastava plodova koje time gube upotrebnu vrednost.

Potpuno otporne sorte komercijalno prihvatljive gotovo da ne postoje, izuzev možda nemačke sorte Jojo, dok kod tolerantnih sorti, kakve su većinom sorte stvorene u Institutu, a i brojne druge među kojima je i sorta Stenlej, nema oštećenja na plodovima niti izmene hemijskog sastava plodova koji zadržavaju u potpunosti upotrebnu vrednost.

Paunović je dodala da je virus šarke u Srbiji prisutan u vrlo visokom procentu, kao i u većini evropskih zemalja, nekim azijskih i afričkim zemljama, Kanadi i Americi.

Kontrola je jako složena i zahteva ogromna sredstva, a očekivani i ostvareni rezultati su ograničeni, navodi direktorka Instituta, dodajući da je potpuno neracionalno i iluzorno očekivati da se zemlje sa endemičnim ili epidemijskim razmerama prisutva virusa šarke oslobode njegovog prisustva.

Prodaju šljive u bescenje

Kilogram šljiva se ove godine u valjevskom kraju može prodati najviše po deset dinara, potvrdili su danas agenciji Beta proizvođači tog voća iz nekoliko sela na

valjevskoj pijaci.

Jedan od njih sračunao je da za "kutiju boljih cigareta treba 40 kilograma šljiva što se ne pamti". U toj situaciji, šljive će teško završiti i u rakiji jer je jednostavnije "otresti ih, i dati ovcama ili svinjama da pojedu u voćnjacima".

Voćari valjevskog kraja prstom upiru u državu i ministre za poljoprivredu "svejedno čiji su" zbog toga što, kako kažu, godinama nema ozbiljne agrarne politike.

Oni tvrde da su prepušteni ćudima prirode i divljem, neregulisanom tržištu što potkrepljuju podacima da lane maline "niko nije hteo", a sada "izlaze i na 200 dinara (za kilogram)", da su kupine prošle godine bile "preplaćene", a sada ih "niko neće ni za 60 dinara za kilogram".

"Seljaku je ostalo da iskrči voćnjake i pokopa malinjake i kupinjake. Da drži dve kravcice i preživljava, a država nek' vidi šta će", kazao je za Agenciju Beta jedan od današnjih sagovornika. Nekada se u sličnim krizama trgovalo s Vojvođanima - prodavane su im šljive u zamenu za kukuruz ili pšenicu. Sada ni toga nema.

U Kolubarskom okrugu najbolji šljivici i malinjaci su u opštinama Valjevo i Osečina. Tamo je poslednjih godina najviše urađeno na obnavljanju proizvodnje.

Valjevo organizuje "Dan maline" u Brankovini i "Dan kupine" na Stavama

(valjevskim), a Osečina "Dane šljive". Osečina je, ipak, u prednosti zbog toga što u toj varoši uspešno radi nemačko-srpska kompanija "Podgorina Frukt" sa fabrikom za preradu voća.Valjevska "Srbijanka", posle neuspešne prodaje Bugarima 2007, nije otkupila ni jedan kilogram voća, a sada je u stečaju. (Beta)

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...