Izvor: B92, 22.Apr.2015, 21:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uzrok nasilja - kriza ili politika?
Kao rodno mesto nasilja psiholog Slavica Đukić Dejanović vidi krizu u Srbiji, dok sociolog Ratko Božović smatra da je političko polje uzrok nasilja.
„Umerena agresija je komponenta zdravlja. Međutim, agresija koja prelazi granice uobičajenog ponašanja i koja se ispunjava prema drugim osobama je gubitak kontrole nad delom ličnosti koji se zove lepo ponašanje“, navodi Slavica Đukić Dejanović u Duelu B92.
Na pitanje kada se to lepo ponašanje izgubilo sociolog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Ratko Božović ističe da ovde postoji mnogo toga što označava anomično društvo u kome vladaju haos i bezakonje.
„Mi smo tipično anomično društvo. Gde je nasilje? Svuda. Ja sam to proučavao i došao do zaključka da je nasilje prisutno i vertikalno i horizontalno“, istakao je Božović i dodao da je nasilje postalo obična i svakodnevna stvar.
Prema njegovim rečima, rodno mesto nasilja u Srbiji je političko polje.
„Politika je napravila toliko nasilje. Političari kao da imaju neku moć da uređuju stvari gde ne mogu po zakonu. Osim toga, nasilja ima i u porodici koja je u ovim kriznim vremenima strašno stradala. Doduše, tradicionalna porodica je i pre toga bila na svom isteku, ali se tim događajima dodatno porušila i harmonija sada ne postoji“, naveo je Božović.
Međutim, direktorka bolnice za psihičke bolesti „Laza Lazarević“ navodi da su modeli za identifikaciju malih ljudi veoma različiti i da političari ne moraju uvek biti ti koji proizvode nasilje.
„U sistemu vrednosti u kojem je cilj uložiti malo i dobiti mnogo put i prečica do toga je nasilje. Ne bih označila samo političare kao predstavnike građana kao jedine“, ističe Đukić Dejanovićeva.
Kako navodi, rodno tlo nasilje je kriza u kojoj živimo kao društvo gde, pritom, nasilnici ne bivaju kažnjavani.
„Razgovor o tome više forsira nasilje nego toleranciju. Stiče se utisak da je nasilje eskaliralo, jer se o tome više govori i to na senzacionalistički način, koji još više provocira nasilje“, navodi Đukić Dejanovićeva.
Ratko Božović je na to, kao argument za svoju tezu da je rodno mesto nasilja politika, istakao da se u Srbiji sve dešava posredstvom upravo politik,e koja odlučuje u svemu što se dešava.
„Nedavno sam otvorio televizor i gledao skupštinu u kojoj smo mogli da vidimo i verbalno i psihičko i fizičko nasilje. Ono što sam sada primetio je drastično verbalno nasilje. Demokrate i ostali članovi opozicije pričaju, a velika većina im ne da ni da progovore. Ja tamo uopšte ne bih hteo da govorim“, navodi Božović.
Slavica Đukić Dejanović je nakon toga istakla da fizičkom nasilju prethodi verbalno nasilje i da odgovornost treba tražiti u obrazovnom sistemu i sistemu u kojem živimo.
Na pitanje može li neko ko predvodi parlament da uspostavi kontrolu, bivša predsednika Skupštine Srbije je istakla da pojedinac može uložiti napor, ali da kao takav ne može imati kontrolu nad svim.
„Mi treba svakodnevno kroz kulturu obrazovanja da učimo o inkluzivnosti. Svi su napeti, e sad da li će neko nekoga opsovati ili udariti zavisi od komunikacije koju svi treba da negujemo“, navodi ona.
Prema Božovićevim rečima, u politici postoji strast koja nije kontrolisana, uz izgubljenu odgovornost za mere koje se čine.
„Mediji imaju veliki problem, nasilje se ne tretira na adekvatan način, pa je postalo naša svakodnevnica. Puno je onih koji su ozlojeđeni, siromašni i depresivni. Među njima je i puno ljudi sa kratkim fitiljem. Nešto malo empatije među njima može doneti drugačiju reakciju, setimo se samo onoga ’ne čini drugima što želiš da drugi ne čine tebi“, zaključio je Božović.
