Izvor: RTS, 17.Avg.2011, 11:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uzbunjivači zaštićeni i anonimni
Za desetak dana, koliko je na snazi Pravilnik o zaštiti lica koje prijavi sumnju na korupciju, stigao samo jedan zahtev za zaštitu. Loš odnos prema uzbunjivačima odražava se na rezultate u borbi protiv korupcije.
Agencija za borbu protiv korupcije pružaće zaštitu građanima ako prijave da sumnjaju na korupciju u organima javne vlasti. Pravilnik o zaštiti samo je prvi korak, jer se u Agenciji zalažu za donošenje zakona.
Pravilnik, izgleda, nije mnogo ohrabrio >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << uzbunjivače. Naime, za desetak dana, koliko je pravilnik na snazi, stigao je samo jedan zahtev za zaštitu, a ta osoba je zahtevala da ostane anonimna.
Brojni su primeri ljudi koji su razotkrili korupciju, a potom bili izloženi raznim neprijatnostima. Loš odnos prema uzbunjivačima odražava se na rezultate u borbi protiv korupcije.
Zlatko Minić iz Agencije za borbu protiv korupcije kaže da je činjenica da nepravilnosti ima u radu pojedinih organa javnih preduzeća, uticaja partija na nivou funkcionisanja, zapošljavanja, izboru rukovodećih ljudi, što je česta tema u javnosti, a zbog toga su ljudi koji znaju za nepravilnosti u strahu i ćute.
Ubuduće, onaj ko primeti nepravilnosti u državnom organu u kojem radi moći će da prijavi Agenciji za borbu protiv korupcije. Treba da popuni obrazac koji se nalazi na sajtu Agencije, koja se obavezuje da čuva anonimnost.
"Našim pravilnikom pokušali smo da uspostavimo ravnotežu mehanizma za zaštitu, s jedne strane, a s druge mehanizmi zaštite od ljudi koji bi želeli svoj loš rad da opravdaju time da su oni žrtve šikaniranja ili progona, zbog toga što su u zbunjivači, a u stvarnosti nisu", rekao je Minić.
Izostavljen privatni sektor
Pravilnik o zaštiti lica koje prijavi sumnju na korupciju odnosi se samo na javni sektor, a privatni je izostavljen.
Šef kabineta Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti Nevena Ružić ukazuje na potrebu da zakon obuhvati i privatni sektor, što je i preporuka Saveta Evrope.
"Velike korporacije nekada se često pojavljuju kao mnogo značajniji nego državni organi, uostalom nekad se desi da su privatne firme, kompanije povezane sa tim državnim organima", kaže Ružićeva.
Protekle godine, više od 800 anonimnih prijava korupcije stiglo je na sajt Pištaljka.
Vladimir Radomirović sa portala Pištaljka kaže da se boji da će kad-tad policija ili tužilaštvo zatražiti informacije o prijavama i da će Agencija morati da ih dostavi, čak i ako uspe da zaštiti identitet onoga koji je poslao prijavu.
Istraživanja pokazuju da uzbunjivači otkrivaju tri četvrtine prevara, na svetskom nivou, a samo dva odsto je spremno da izađe van okvira svoje firme.
Mnoge države odavno imaju zakone o zaštiti uzbunjivača, a u Americi se uzbunjivačima kao svojevrsna nagrada dodeljuje procenat od sume čiju su proneveru prijavili.
