Izvor: B92, 14.Dec.2014, 10:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Usvojen klimatski sporazum u Limi

Zemlje članice UN su jutros u Limi posle bučne rasprave do kasno u noć, usvojili sporazum koji će poslužiti kao osnova za globalni pakt u Parizu sledeće godine.

Limski sporazum usvojen je samo nekoliko sati pošto su zemlje u razvoju odbacile njegovu prethodnu verziju. One su optužile bogate zemlje da beže od odgovornosti u borbi protiv globalnog zagrevanja, kao i od finansijskog saniranja njegovih posledica.

Peruanski ministar životne sredine predstavio >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je novi, četvrti nacrt sporazuma nešto pre ponoći, rekavši da se nada da će on zadovoljiti sve strane, i dao znatno redukovanom broju delegata sat vremena da ga pogledaju.

"Ovaj tekst nije savršen, ali uključuje stavove svih strana", rekao je ministar Manuel Pulgar-Vidal, koji je predsedavao konferencijom i celo popodne i veče proveo u odvojenim sastancima sa delegacijama.

Glavni cilj dvonedeljne konferencije u Limi bio je relativno skroman: da se učesnici dogovore o tome na šta svaka zemlja treba da se obaveže kada se radi o borbi protiv klimatskih promena pred ključni samit o klimi sledeće godine u Parizu, na kojem se očekuje potpisivanje globalnog pakta.

Ali, čak i to je postalo komplikovano, jer se nekoliko zemalja u razvoju pobunilo protiv toga, navodeći da takvo formulisanje cilja "zamagljuje" razliku između onoga što se može očekivati da urade siromašne i bogate zemlje.

U konačnoj verziji koja je i prihvaćena to je preformulisano, te se kaže da zemlje imaju "zjaedničke, ali različite odgovornosti" u borbi protiv klimatskih promena.

U njoj je, takođe, ublažena formulacija kada se radi o pojedinačnim obavezama zemalja, te se navodi da bi one "mogle" umesto da bi "trebalo" da saopšte šta su spremne da učine u pokušaju da se smanje efekti globalnog zagrevanja.

Kina, glavni svetski zagađivač kada se radi o emisiji ugljen-dioksida, i druge zemlje u razvoju, usprotivile su se da ono na šta će se obavezati bude međusobno upoređivano još jednom pre samita u Parizu.

Njihovo odbijanje razgnevilo je delegate iz zemalja koje se nalaze na prvoj liniji ugroženosti od klimatskih promena.

"Šokirani smo da neki od naših kolega žele da skriju na šta su spremni da se obavežu", rekao je Toni de Brum, ministar spoljnih poslova Maršalskih ostrva, kojima preti potonuće zbog porasta nivoa mora.

Istorijski gledano, najveći svetski zagađivači su zapadne zemlje, ali trenutno najviše ugljen-dioksida emituju zemlje u ubrzanom razvoju, jer su njihove ekonomije i ekspanziji, uz pomoć čega su iz bede izvukle milione ljudi.

"Nalazimo se na tački kada zemlje pregovarači treba da pokažu političko vođstvo, da se izdignu iznad sebičnih interesa i naprave korak napred ka odlukama koje će biti za dobro celog sveta", ocenila je grupa koja se bori protiv klimatskih promena, Mreža za klimatsku akciju.

Tokom kratkog boravka u Limi u četvrtak, američki državni sekretar Džon Keri rekao je da je klimatsko pitanje "odgovornost svih, jer je u pitanju ukupna emisija ugljen-dioksida, a ne svake zemlje pojedinačno".

Prema naučnom panelu UN o klimatskim promenama, svet bi morao da smanji emisiju ugljen-dioksida za hiljadu milijardi tona, kako bi imao šansu da izbegne opasne nivoe globalnog zagrevanja.

Već je potrošeno više od polovine novca koji je bio namenjen smanjenju štetne emisije, a ona je nastavila da raste, najviše zahvaljujući Kini i ostalim zemljama u ubrzanom razvoju.

Prema naučnim izveštajima, čovečanstvo je već svedok negativnih posledica globalnog zagrevanja, porastom nivoa mora, intenziviranjem toplotnih talasa i promenama u uobičajenom toku godišnjih doba koje izazivaju poplave u nekim, a suše u drugim krajevima.

Meteorološka agencija UN ocenila je prošle sedmice da bi 2014. mogla da postane najtoplija godina od kako se vrše merenja.

Nastavak na B92...

RTS: UN, usvojen nacrt sporazuma o klimatskim promenama