Izvor: Blic, 05.Mar.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uspešne firme neće da pomažu gubitaše
Banjlauka - Fond solidarnosti, čije osnivanje predlaže Savez sindikata RS, ima podršku iz Vlade RS, ali ne i poslodavaca. Direktori firmi koje se još bore sa ekonomskom krizom i uspevaju da dobro posluju, kažu kako ne žele da svojim novcem amortizuju gubitke posrnulih firmi. Podsećaju da već sada imaju previše nameta koje plaćaju, a da je međusobna solidarnost u tržišnoj ekonomiji nerealna. Kažu kako privremena „infuzija“ onima koji su u dubiozi neće pomoći, a pare će se baciti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uzalud. Biznismeni nisu skloni milostinji
Predsednica Saveza sindikata RS Ranka Mišić kazala je da je sindikat već ponudio akt o osnivanju fonda Vladi RS, koji, tvrdi, već imaju mnoge zemlje u Evropi.
„To je fond u koji solidarno novac izdvajaju Vlada i poslodavci, a koristi se u kriznim situacijama kada određena preduzeća moraju da otpuštaju radnike. Da ne bi do toga došlo, iz fonda bi se koristila minimalna plata za radnike kako bi se zadržali na poslu, a time poslodavac ne bi izgubio radnike", objasnila je Mišićeva. Ona je predložila da Vlada RS da jedan milion KM, a da se još milion KM prikupi iz privrede.
„Ukoliko bi ona preduzeća koja posluju sa dobiti bila solidarna, pa da krizu jednako podnosimo i izdvojila po koju stotinu hiljada maraka u fond i kada bi u njemu bilo oko dva miliona KM, onda bi za mesec dana sačuvali 4.116 radnih mesta. Kako nemamo toliku stopu otpuštanja na mesečnom nivou to znači da bi sa ova dva miliona u tri meseca sačuvala postojeći broj radnika u RS", predložila je Mišićeva. Kasnije bi, prema predlogu sindikata, preduzeća uplaćivala u fond na bruto iznose plata radnika.
Međutim, predsednik Unije udruženja poslodavaca RS Ranko Milić kaže da fond solidarnosti pripada nekim ranijim vremenima i socijalističkom sistemu.
„Ukoliko to bude obavezujući namet, onda je to zaista van svake pameti u ovim uslovima privređivanja. Mišićeva je zakasnila sa nekim idejama, koji su primereni vremenu od pre 40 godina. Da živimo u tom vremenu ona bi dobila najveća priznanja Josipa Broza za unapređenje samoupravljanja. Međutim, u ovo vreme se stvari moraju postaviti na tržišne osnove", kaže Milić. On poručuje da će se u RS teško naći oni koji dobro posluju.
„Zašto bi neko ko dobro posluje uplaćivao za onoga ko ne zna da radi? To su apsurdne priče!", tvrdi Milić. Po njegovim rečima sindikat „manipuliše radnicima i igra se sa socijalnim mirom".
Direktor fabrike „Mira" iz Prijedora Miroslav Turnšek predlog fonda solidarnosti smatra neprovodivim i ubeđen je da to neće proći olako.
„Mi imamo izrađene godišnje finansijske planove i to nije planirano. S obzirom na to da će ova godina biti još teža od prethodne, niko ne može da predvidi kako će poslovati. Osim toga, niko ne govori o odgovornosti menadžmenta, pa se predlaže da firme koje dobro rade, amortizuju gubitke nesposobnih menadžera, koji otuđuju novac firme i ne plaćaju radnike", upozorava Turnšek.
Pomoći onima koji rade
Direktorka prijedorske fabrike „Skonto prom" Elizabeta Josipović kaže da „u biznisu nema milostinje" i da treba pomoći onima koji su spremni na borbu na tržištu. Ona pita zašto se ne osnuje fond za pomoć onim privrednicima koji su uspešni da prošire proizvodnju i samim tim zaposle još ljudi. „Za posrnule firme nije lek ukoliko isplatite tri minimalca radnicima. Suluda je ideja da jedni vuku, a drugi sede u hladovini. Ta su vremena prošla. Firme koje propadaju treba da ostave zdrave delove i pokušaju da spasu ono što se da spasiti. Da su mogli i znali da rade, oni ne bi došli u tu situaciju, a mnogi od njih su omalovažavali i radnike i državu", poručuje Josipovićeva.
