Izvor: B92, 04.Jan.2012, 15:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ujedinjenje Koreje preskupo za Seul
Seul -- Smrt vođe Severne Koreje Kim Džong Ila podgrejala je nade u Južnoj Koreji o ujedinjenju. U slučaju naglog spajanja obe zemlje bi platile "traumatičnu cenu".
Eventualni kolaps Severne Koreje i žurno ujedinjenje doneli bi propast vladajuće klase u Pjongjangu, dok bi Seulu natovarili ogroman finansijski teret i talas izbeglica sa severa. Južnu Koreju, koja važi za azijsku silu u usponu, ujedinjenje sa siromašnom Severnom Korejom moglo bi da košta i do hiljadu milijardi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dolara.
Jedinstvena, ponovo ujedinjena Koreja dugo je bila san naroda sa obe strane najmilitarizovanije granice na svetu, a Južna Koreja čak ima posebno ministarstvo koje se bavi tim pitanjem, navodi agencija Asošiejted pres (AP).
Posmatrači ne predviđaju kolaps na komunističkom severu, niti brzometno ujedinjenje kakvo je viđeno 1990. godine u Nemačkoj.
Kim Džong Un, najmlađi sin Kim Džong Ila, učvršćuje vlast kao vrhovni vođa Severne Koreje, brzo stekavši podršku vlade i vojske posle smrti oca 17. decembra.
Ogromne promene u Severnoj Koreji - zemlji kojom je Kim Džong Il neprikosnoveno i apsolutno vladao 17 godina, podstakle su na jugu maštanje o ujedinjenju, i to ne samo medju onima koji se sećaju kakva je zemlja bila pre nego što je 1945. godine podeljena na američku i sovjetsku okupacionu zonu, iz koje su proizašle Republika Koreja - na jugu, i Demokratska Narodna Republika Koreja - na severu.
I dok mnogi stanovnici Južne Koreje podržavaju eventualno ponovno spajanje, anketa sprovedena pre Kimove smrti pokazala je da dve trećine njih smatra da bi cena ujedinjenja bila veća od dobiti.
O spajanju se razgovara i na severu i na jugu, ali svaka strana ima svoje viđenje zajedničke budućnosti.
Severna Koreja govori o dvočlanoj federaciji u kojoj se svaka država članica ponaša po sopstvenim pravilima, ali obe nastupaju kao Koreja.
Južna Koreja i njen saveznik SAD bi najverovatnije želeli da vide Koreju isključivo kao liberalnu demokratiju, ili da makar ide u tom pravcu.
S tačke gledišta analitičara u Seulu, princip sporog ali sigurnog, uz postepeno prilagođavanje privrede siromašnog severa, bio bi ključan za ujedinjavanje dveju Koreja. Suprotno tome, iznenadno ujedinjenje bi teško pogodilo uspešnu privredu juga i njegovo veoma uređeno društvo.
U Ustavu Južne Koreje ujedinjenje se pominje kao strateški cilj, a u Seulu se procenjuje da privreda Severa iznosi samo 40. deo snage Juga.
Procenjuje se da bi Južna Koreja morala da otvori ekonomiju Severa za trgovinu i investiranje, da brzo unapredi standard tamošnjeg stanovništva, da kontroliše njihov dolazak na jug i da birokrate sa severa obuči da rukovode na osnovu novih pravila u novim uslovima, a sve bi to bilo veoma skupo.
Jedan institut pri južnokorejskoj vladi je nedavno procenio da bi ujedinjenje u prvoj godini koštalo Jug oko 240 milijardi dolara, a za 10 godina 2,4 hiljade milijardi dolara.
