Izvor: B92, 07.Sep.2013, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Udomila beskućnika, sledi joj kazna
Šabac -- Bezbrižni dani za Nenada Đorđevića sada su prošlost. Danas je ponovo morao na ulicu, gde će najverovatnije provesti i noć.
"Ja nemam nigde ništa. Mučim se kao siromah, kao bednik...Dođem ovde da sviram, da li ce mi neko dati bar malo novca", kaže Nenad Đorđević.
On i ne sluti da iz kuće u kojoj je imao privremen smeštaj, komunalna služba iznosi stvari i otpad koje je doneo, jer su se komšije bunile zbog nehigijene.
"Čovek je psihički >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nestabilan. Skuplja sve što nađe na ulici. Sav krš koji može da se skupi, on je tu dovukao. A onda se tu pojavljuju pacovi", kaže Slobodan Đurđević.
Problem je nastupio kada je Nenad počeo da sakuplja stvari sa ulice, a kap koja je prelila čašu bile su tri kokoške koje je nabavio.
"Da služim ja njegove kokoške, to ne mogu. Tu je bilo mnogo miševa, pacova i zmija", priča Slavka Gavrilović.
Trošnu kućicu u centru Šapca ustupila mu je Aleksandra Lazarević, koja je i na čelu ovdašnjeg udruženja za brigu o životinjama. Misleći da čini dobro delo, sada je i sama upala u problem.
"Došli smo do paradoksa da ja koja sam Neši obezbedila kakav takav smeštaj, sad treba da platim kaznu od 40 hiljada dinara jer sam vlasnik poseda na kojem je nastupio ovaj problem", kaže Aleksandra Lazarević.
A čija je zapravo briga Nenad Đorđević? U Centru za socijalni rad kažu da on koristi uvećanu materijalnu pomoć od 9 hiljada dinara, ali da oni ne mogu da mu nađu utočište zbog pravnih prepreka.
"Moram da napomenem da se radi o poslovno sposobnom licu, gde Centra za socijalni rad ne može da da saglasnost da se takvo lice smesti u ustanovu socijane zaštite", kaže Aleksandra Janković, Centar za socijalni rad.
Tek ako bi se dodatnim psihjatrijskim veštačenejm utvrdila drugačija dijagnoza, on bi mogao biti smešten u nadležnu ustanovu. Do tada, njegova sudbina je parče betona, ispred crkve u centru Šapca.
