Izvor: Večernje novosti, 08.Feb.2015, 19:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uče mame i tate da budu bolji roditelji

ŽIVOT mi se promenio kada je počeo da nam dolazi porodični saradnik. Deca i ja smo živeli od skupljanja sekundarnih sirovina, prosili smo po raskrsnicama, živeli u kartonskom naselju, bez vode i struje, priča M. P. (37), samohrana majka troje dece. U jednom trenutku bila je na korak od oduzimanja mališana zbog zanemarivanja - stalno su bili na ulici. Pošto su odlazili u Svratište, preko Centra za integraciju mladih, ušli su na evidenciju centra za socijalni rad. Videlo se da majka ima kapaciteta >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << da se promeni, da nešto uradi za sebe i decu. Ali, bila joj je potrebna stručna pomoć. Prvo ih je Grad Beograd iz karton-naselja izmestio u makiške barake, a zatim su dobili socijalni stan u Zemun polju. Deca su počela da idu u školu, majka je upisala školu za odrasle. Iako na socijalnoj pomoći, počela je da traži posao. Dobili su Selmu Ćatović kao porodičnog saradnika, koji će im pomoći da porodica izađe iz krize. Kada je Selma prvi put došla u njihov dom, deca nisu imala zdravstvene knjižice, nisu pohađala nastavu, najmlađi sin nije bio upisan u vrtić. Selma im je pomogla da se izbore sa prikupljanjem komplikovane papirologije, da prijave prebivalište na novu adresu, da upišu najmlađe dete besplatno u obdanište, da izvade zdravstvene knjižice i nauče da raspolažu budžetom. Stariji sin imao je problema sa vršnjacima, pa je sugerisala da pođe u savetovalište. Prvi put u životu, M. P. je bila suočena sa plaćanjem struje i komunalija. I bila joj je potrebna asistencija.POMOĆ HRANITELjA DEŠAVA se i da saradnja ne uspe, da roditelj za šest meseci ne može nešto konkretno da promeni. Tada pomoć hranitelja ipak može da bude dobro rešenje. Selma Ćatović, inače specijalni pedagog, i Ana Radovanović, psiholog, deo su tima od četvoro porodičnih saradnika koji rade u Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine, u Zvečanskoj. A Beograd je jedan od četiri grada, pored Niša, Novog Sada i Kragujevca, u kojima je uz pomoć UNICEF-a, Fondacije Novak Đoković i Ministarstva rada i socijalne politike, započeo projekat angažovanja podrške porodici u krizi, u okviru kojeg se pruža usluga "porodični saradnik". Cilj je bio, kažu, da se podrži biološka porodica da deci pruži sigurnu i podsticajnu brigu. Jer, poslednji podaci Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu pokazuju da je oko 2.000 roditelja privremeno ili trajno odvojeno od svojih mališana zbog neadekvatnog staranja. Neke od tih "osnovnih ćelija društva" mogle su da budu spasene. - Blisko sarađujemo sa Centrom za socijalni rad - kaže Ana Radovanović. - Oni porodice sa svoje evidencije pitaju da li žele da dobiju ovakvu podršku. Ako pristanu, sa porodičnim saradnikom viđaju se u narednih šest meseci, prosečno jednom nedeljno, a po potrebi i češće. Do sada je zahtev za ovu vrstu pomoći stigao za 81 porodicu. Desetak je odustalo u startu, neke su već završile polugodišnju saradnju, pa u ovom trenutku četvoro beogradskih saradnika pružaju uslugu za 45 porodica. Familije sa kojima rade su raznolike. Nekada su to samohrani roditelji, nekada u zajednici žive babe i dede, i drugi srodnici, a dešava se i da srodnici budu staratelji deci. Važno je da bar jedna odrasla osoba bude spremna na saradnju. - Edukujemo roditelje da prepoznaju potrebe svoje dece shodno njihovom uzrastu - objašnjava Selma Ćatović. - Pokušavamo da vidimo gde su očekivanja roditelja, a gde mališana, pa da ih negde sretnemo. Pružamo pomoć porodicama u najrazličitijim oblastima: obrazovnoj, socijalnoj, zdravstvenoj... Obraćaju nam se sa različitim problemima. Recimo: "Nemam ličnu kartu", "Deca neće da piju terapiju", "Ćerka me više ne sluša", "Neće da ide u školu" ili "Neće da uči". Nekada ih učimo kako se traži posao ili planiraju obaveze. Zajedno sa familijama, porodični saradnici suočavali su se sa raznim situacijama. Jednom ocu oštećenog sluha pomogli su da prikupi dokumentaciju, jer su ga dotle na šalterima svi "otkačinjali". Pomagali su i romskim zajednicama koje su došle s Kosova, a ne znaju srpski i pravno su nevidljive. Ali, i adolescentima i roditeljima koji imaju problema u međusobnim odnosima, pa dete počne da eksperimentiše sa drogom ili alkoholom. Razvod je svima vrlo stresan i deci treba puno podrške u tim situacijama. Porodični saradnici pokušavaju da usmere roditelje da međusobno sarađuju i rade upravo u interesu svojih potomaka. NAJLEPŠE JE U PORODICI - PROJEKAT "Podrška porodici u krizi", Fondacija Novak Đoković finansira sa 750.000 dolara - kaže Maja Jovanović, projekt menadžer. - Trajaće tri i po godine, a težimo da postane standardna usluga u sistemu socijalne zaštite naše zemlje. Cilj nas i naših partnera, UNICEF i Ministarstva za socijalnu politiku, jeste da deca odrastaju u svojim porodicama, jer je to najsigurnije i najlepše mesto.

Nastavak na Večernje novosti...