Izvor: Kurir, 27.Nov.2013, 06:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
USPEH: Izvoz hrane vredan 1,9 milijardi dolara
Pšenica, malina, šećer i ulje bili glavni izvozni proizvodi domaće industrije hrane, koja je za devet meseci zabeležila veliku prodaju
BEOGRAD - Popravljanje u finišu.
Uprkos brojnim peripetijama, malina je opet u vrhu kad je reč o izvoznoj robi domaće poljoprivrede. Osim ovog voća, pšenica, šećer i ulje bili su glavni izvozni proizvodi domaće industrije hrane, koja je za devet meseci zabeležila prodaju u inostranstvu od 1,9 milijardi dolara. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir <<
Stabilizacija tržišta
Izvoz u poljoprivredi i prehrambenoj industriji smanjen je za 5,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine zbog problema sa aflatoksinom početkom godine i barijera u izvozu pšenice u Makedoniju, ali Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije očekuje da će se do kraja godine stabilizovati.
- Stabilizacija izvoza pšenice sigurno će smanjiti pad izvoza, koji i nije tako znatan - nada se Budimović.
On je naveo da su zbog barijera koje je uvela Makedonija granice za izvoz pšenice u tu zemlju bile otvorene maltene samo dve nedelje. Ta zemlja je 1. jula donela meru o ograničenju uvoza pšenice i brašna, koja je predviđala da za kilogram uvezene srpske pšenice makedonski uvoznici moraju da kupe tri kilograma domaće, a za kilogram uvezenog brašna četiri kilograma domaćeg žita.
Dobra cena maline
Vladimir Nikolić, predsednik kosjerićkog udruženja malinara Crveno zlato, tvrdi da će uvek biti u vrhu jer je to „crveno zlato“ spas Srbije, u koji država sve manje ulaže.
On navodi da su proizvođači zbog manjka maline na našem i svetskom tržištu dobili dobru cenu, koja je, kako tvrdi, 85 odsto od očekivane.
- U odnosu na prethodne godine, ove smo imali neki mali pomak, ali ne zbog uticaja nove vlasti, već dešavanja na tržištu. I dalje imamo jedan jedini zahtev, da malina bude strateški proizvod, jer je po mnogim odlikama jedinstvena u svetu. Država mora stvoriti uslove da cena bude stabilna, a to znači da dotira razliku kad je cena na tržištu manja - uveren je Nikolić.
Bebi-bif
KORISTIMO PET ODSTO KVOTE
Budimović kaže da je i dalje problem izvoz mesa, pogotovo bebi-bifa, koji je na izuzetno niskim granama, takoreći na istorijskom minimumu, i iznosi svega 400 do 500 tona na godišnjem nivou. Kvota za izvoz bebi-bifa na tržište EU iznosi 8.800 tona.
Činjenice
NAJVIŠE UVOZIMO SIROVU KAFU
- U izvozu su najzastupljeniji voće i povrće (24,54 odsto),
žitarice (22,23 odsto), piće (8,63 odsto) i ulje (6,82 odsto).
- najviše uvozimo sirovu kafu (61,9 miliona dolara), cigarete (44,5 miliona) i banane (37 miliona)
