Izvor: Press, 25.Jan.2011, 23:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

UNMIK: I svedoci ubijani u „žutoj kući"

Međunarodna zajednica zna za „žutu kuću" od 2003. godine. To se jasno vidi iz izveštaja direktora pravosuđa UNMIK policije Pola Kofija, koji je nadležnima dostavio šokantne ispovesti osmorice ubica, koje je i Dik Marti uvrstio u svoje dokumente. Press će u narednih nekoliko dana objavljivati ova svedočenja ljudi koji su lično bili u „žutoj kući" u Burelju.- Ovaj svedok je potvrdio da je najmanje dva puta bio u toj kućnoj klinici u Burelju. >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << Prvi put u oktobru 1999. vozio je, kako je rekao, četiri ili pet Srba, iz Kukeša u kuću južno od Burelja i isporučio ih Bešimu Vokšiju, OVK operativcu sa nadimkom Kinez. Svedok je opisao kuću kao tradicionalnu, relativno veliku, podeljenu u dva dela. Rekao je da se kuća nalazi na kraju seoskog puta, oko 20 minuta od glavnog puta južno od Burelja. Nastavio je da je kuća obojena u svetložuto i da vlasnik kuće nije iz istog plemena kao ostatak sela. Kako je rekao, zatvorenici su držani u šupi iza kuće. Svedok je potvrdio da je vozio organe na aerodrom u Tiranu, da bi mu kasnije bilo naređeno da se vrati u kuću i pomogne u sahranjivanju ostataka tela koji su bili u crnim vrećama. Ostaci leševa su sahranjeni u nekoliko lokacija u blizini kuće i obližnjem groblju. Istražitelji su mu pokazali fotografije deset različitih kuća, a on je identifikovao „žutu kuću" - navodi se u izveštaju Pola Kofija.
On piše da je ovaj svedok nestao u okolini Kline u martu 2003. godine. Njegov rođak je rekao da veruje da je ubijen zbog neplaćenog duga. Porodica nije pronašla njegovo telo niti je prijavila njegov nestanak vlastima zbog straha od osvete. Press objavljuje delove njegovog svedočenja:
- Rečeno mi je da ću voziti kamion od Peći do Prizrena. Znao sam da je to opasna grupa, poznata po ubijanju Srba u Pašinom Selu. Stigli smo na 1,5 kilometara do ulaska u Suvu Reku. Čekala nas je OVK grupa predvođena Ismetom Tarom. Ovog puta sam video leševe umotane u sivu vojničku ćebad. Osećao sam miris krvi, video sam da su sveži leševi. Bilo je leševa oba pola, ali više muškaraca. Dok su punili kamion, neprijatni vojnik OVK mi je rekao „Dobro ih pogledaj. Moj brat je završio u Trepči". Sipali su „kaporit" prašak, koji smo koristili za dezinfekciju i protiv smrada. Onda smo nastavili putem prema Kukešu.
Stigli smo oko 12 i 30. Ovog puta skrenuo sam na jug. Mislim da su tela bila od ljudi iz okoline Suve Reke, Gnjilana i Orahovca. Kada smo stigli, videli smo Envera Cokolija iz SHIK (ilegalna kosovska obaveštajna služba). Do 1991. on je bio u srpskom MUP u Prištini. Ljudi iz pratnje u „golfu" su ispraznili kamion. Koristili su maske i rukavice. Oko 15 rupa je već bilo iskopano kad smo stigli. Po dva leša u svaku rupu. Trebalo je sat i po da se to završi.

SUTRA: Spisak ubijenih Srba

Nastavak na Press...