Izvor: Večernje novosti, 24.Avg.2015, 15:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U ovom selu su zabranjeni muškarci

Džejn je 38-godišnjakinja koja izgleda starije nego što jeste, a živi u Umoji, selu u travnjacima severne Kenije, koje je okruženo trnovitom ogradom. Za razliku od ostalih naselja, ovde nema muškaraca. Džejn je u njega stigla nakon što su je silovala tri muškaraca odevena u vojne uniforme. Napali su je kada je nosila drva za svog muža koji se bavi stočarstvom, odnosno uzgojem gusaka i ovaca. „Osećala sam se toliko posramljeno da o tome nisam mogla govoriti drugim ljudima. Učinili su >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << mi grozne stvari“, rekla je Jane. Kako bi objasnila odakle joj ozlede i zbog čega je depresivna, svekrvi je rekla da je bolesna. „Koristila sam se tradicionalnom medicinom, ali nije pomoglo. Kada sam rekla svom suprugu da su me silovali, prebio me je štapom. Tad sam nestala i došla ovde s decom“, priča Džejn kojoj su na nogama duboko usečeni ožiljci otkad su je napadači gurnuli na zemlju. Umoju je 1990. godine utemeljilo 15-ak žena koje su preživele silovanja lokalnih britanskih vojnika, dok danas u njemu žive žene koje beže od dečjeg braka, sakaćenja genitalija, nasilja u obitelji i silovanja. Osnivačica i poglavarica sela je Rebeka Lolosoli. Nju je premlatila grupa muškaraca jer se u svojem selu usudila da ženama govori o njihovim pravima. Nakon oporavka u bolnici, odlučila je osnovati isključivo žensku zajednicu. Prvi članovi Umoje došli su iz izolovanih afričkih plemena Samburu, iz sela koja se pružaju širom doline Rift. Od tada, žene i devojke koje su čule za ovo utočište, dolaze i uče kako trgovati, podizati decu i živeti bez straha od muškog nasilja i diskriminacije. Samburu pleme je vrlo usko povezno s plemenom Masai jer imaju sličan jezik. Kod njih se najčešće živi u grupama od po 10 polunomadskih obitelji, i izrazito su patrijahalni. Na seoskim sastancima sedi se u krugu i raspravlja o važnim seoskim pitanjima dok su žene izvan njega, a samo ponekad im je dozvoljeno da kažu svoje mišljenje. U Umoji je trenutno 47 žena i 200 dece. Žive skromno, a novac zarađuju izradom i prodajom nakita turistima i tako si osiguravaju hranu, odeću i sklonište. Voditelji sela otvorili su čak i kamp na oko kilometar udaljenosti, pored reke gde grupe safari turista mogu ostati i posetiti Umoju. Iskusnije stanovnice Umoje treniraju i obrazuju žene i devojke uokolo Samburu sela o pravima poput onih o ranom braku ili obrezivanju. Opremanje nakitom i perlama važan je deo Samburu kulture. Tako devojke svoju prvu ogrlicu od oca dobijaju na ceremoniji poznatoj kao „nizanje perli“ pri čemu otac izabire jednog starijeg muškog „ratnika“ s kojim će njegova kći ući u privremeni brak. Trudnoća je zabranjena, a kontracepcija nedostupna. Ako dete zatrudni, prisiljena je na abortus kojeg obavljaju žene iz sela. „Ako se devojka uda u ranim godinama, neće biti spremna za majčinstvo. Prilikom poroda suočene su s mnogim izazovima: puknućima i krvarenjima jer su mlade“, objašnjava Milka, direktor škole koja je izgrađena na zemlji u vlasništvu žena iz Umoje, a koja je otvorena za decu iz okolnih sela. Jedna od stanovnica je i Memusi koja je pobegla od supruga nakon samo jednog dana braka 1998. godine „Kad sam imala 11 godina otac me prodao za krave. Suprug je imao 57 godina“, prisjeća se ona. Judia je stigla u Umoju s 13 godina, a od kuće je pobegla kako bi izbegla brak. Tu je srećna jer ima podršku i pomoć. „Vani vladaju muškarci pa žene ne mogu ništa promieniti, a u Umoji imaju slobodu“, kaže Seita Lengima, jedna starija žena. No, u Umoji je i puno žena s malom decom, pa muškarci iz susednih sela pričaju da one odlaze u gradove gde zavode muškarce, koji im zatim dolaze u posete noću, kad ih niko ne vidi. Iako za žene u njihovoj kulturi nije dobro da budu samohrane majke, još je gore, kažu, biti bez dece. No, uprkos svemu, mnoge stanovnice ovog kenijskog sela više ne mogu ponovo da zamisle život s muškarcima. izvor: exspress

Nastavak na Večernje novosti...