Izvor: B92, 13.Nov.2017, 16:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"U medijima samo 'pakao', 'katastrofa', 'opasno'"
Beograd -- Ekstremnog govora ima u svakoj četvrtoj vesti najtiražnijih medija, pokazuje istraživanje "Ekstremni govor u medijima: Kako se generiše kultura straha u Srbiji"
Kako navode, jedina namera ekstremnog govora u medijima je “podizanje dramatičnosti i senzacionalizma po svaku cenu, uz širenje straha i osećaja nesigurnosti i netrpeljivosti“.
Navodeći da su analizirani tekstovi u 16 štampanih, elektronskih, onlajn i agencijskih medija, od maja do septembra, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << direktorka Centra za nove medije "Liber" Tatjana Vehovec je kazala da su ekstremne vesti irelevantne, a da izazivaju negativne emocije, uzbunjuju javnost i služe kao sredstvo političke propagande.
"Prikupljeno je 36.960 medijskih objava, od kojih je 9.436 tekstova sadržalo neki element ekstremnog govora. Najveći deo ekstremnog opisivanja prisutan je u rubrici Hronika, koju sledi rubrika Zabava i što je posebno interesantno, Vremenska prognoza", kazala je Tatjana Vehovec.
Prema njenim rečima, ekstremni govor u rubrici "Hronika" karakterišu izrazita brutalnost, preterivanje, senzacionalistički narativi.
"Noseće reči u takvim vestima su pakao, užas, horor, panika. Ovakve vesti nemaju nikakvu informativnu funkciju a socijalna posledica takvog izveštavanja je smanjenje ili ukidanje osetljivosti publike na zločine i stvaranje iluzije o sveprisutnoj opasnosti od ubica i nasilnika", navela je direktorka centra "Liber".
Ona je dodala da je od ukupnog broja vesti sa ekstremnim sadržajem, mizoginija u 25 odsto tekstova, a širenje netrpeljivosti u 15 odsto tekstova obuhvaćenih analizom.
"U temama o Hrvatskoj i Kosovu koriste se izrazi 'ustaše' i 'Šiptari' kojima se kroz šovinističko izveštavanje i isticanje nacionalnog ponosa Srba širi netrpeljivost prema drugima", kazala je Tatjana Vehovec.
Sociolog Aleksej Kišjuhas ocenio je da u srpskim medijima postoji "šuma vrlo alarmantnih izveštaja".
"To nisu vesti, iako imaju takvu formu. U njima dominira izrazita brutalnost, senzacionalizam, njihova jedina namera je da šokiraju i uznemire publiku. Takvi narativi generišu neutemeljeni strah među građanima, a u Srbiji proizvodnja straha ima jasnu političku i propagandnu poruku", naveo je Kišjuhas.
Prema njegovim rečima, u analiziranim tekstovima dominira narativ o Srbima kao moralno ispravnom narodu koga su zapadne sile nepravedno kaznile dok se generišu amerikanofobija, ksenofobija i islamofobija.
"Najopasnija je praksa grubog širenja etničke netrpeljivosti koja se graniči sa govorom mržnje. To je nastavak vođenja ratne politike medijskim sredstvima, odnosno tipičan primer posleratne propagande koja ima značajne društvene posledice", kazao je Kišjuhas.
On je dodao da je raskorak između ekstremnog opisivanja i objektivnog izveštavanja najvidljiviji u vremenskoj prognozi u medijima.
"Neprimereno se dramatizuju kiša, grmljavina, visoke letnje temperature, a dominiraju reči kao što su pakao, katastrofa, opasno, preživljavanje", kazao je Kišjuhas.
