Izvor: Večernje novosti, 01.Dec.2012, 23:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U krizi samo bogataši opstaju

GUBITNICI se broje stotinama hiljada. Tu su nezaposleni sa podužim „stažom“ na Birou, u međuvremenu otpušteni, penzioneri, preduzetnici, njihovi radnici.... Građana Srbije koje je, sada već četvorogodišnja, kriza tek okrznula, ili su u njoj profitirali, neuporedivo je manje. To se desilo samo onima koji su je i dočekali kao - dobrostojeći. Godine teške ekonomije bile su milosrdnije prema ljudima na dobrim pozicijama, pre svega u finansijskom sektoru, državnoj upravi. Broj zaposlenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << se povećao i među umetnicima, inovatorima, naučnicima, zaposlenima u zabavi i rekreaciji, komunikaciji.... - Od izbijanja svetske ekonomske krize možemo reći da je veoma malo dobitnika, a da je najveći deo stanovnika gubitnik - kaže ekonomista Miroslav Zdravković, urednik sajta „Makroekonomija“. - Najveći gubitnici ekonomske krize u Srbiji su nezaposleni, preduzetnici, radnici u prerađivačkoj industriji, građevinarstvu, trgovini, poljoprivredi i saobraćaju. U ovim granama broj zaposlenih je smanjen za 113.000. Veći broj zaposlenih, osim u tri javne delatnosti, državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju, imaju kreativne usluge, ali i one manje kreativne, poput finansijskih delatnosti i poslovanja sa nekretninama. VOLE “PORŠE“ Najskuplji autombil koji se trenutno može kupiti u Beogradu je „porše panamera“ - kaže Miloš Petrović, iz Srpske asocijacije uvoznika automobila. - Košta oko 140.000 evra i vozi se i te kako u Srbiji. Više nego u zemljama okruženja. Cene luksuznih automobila, inače, kreću se od 70.000 do 140.000 evra, koliko i stan. EVIDENCIJA nezaposlenih u Srbiji od početka 2009. godine do danas brojnija je za oko 36.000 ljudi, što je oko 4,9 odsto. Knjižicu su na biro donele hiljade ljudi sa visokom stručnom spremom, pa ih je tamo sada čak 64.000. Produžavanje spiska nezaposlenih nije išlo tempom kojim su pljuštali otkazi. Za četiri godine palo ih je 268.000 i većina nije našla novi posao. - Od septembra 2008. broj zaposlenih u preduzećima smanjen je za 91.000, za oko četiri odsto, i to je zapravo usporavanje trenda koji traje od 1990. godine - objašnjava Zdravković. - U preduzetničkom sektoru, u kome je do tada značajno rastao broj zaposlenih, bez posla je ostalo 176.000 ljudi. To je smanjenje od čak 31 odsto. Dok je privatni sektor izgubio stotine hiljada zaposlenih, u javnom su „armiju“ smanjili za 12.339. ANALIZA Ministarstva finansija i privrede nedavno je pokazala da su tokom krize plate u javnom sektoru rasle brže nego u privatnom. Na kraju prošle godine državni i javni uposlenici su zarađivali blizu 45.000 dinara u proseku, a privatni - jedva malo više od 35.000 dinara. Najveći rast zabeležen je u javnim preduzećima - sa oko 42.000 u 2008. godini, na 54.000 krajem prošle godine. A po primanjima, penzioneri su prošli loše. - U proseku, zaposleni su imali manji pad zarada nego penzioneri - objašnjava Zdravković. - Primanja prvih smanjena su za 4,6 odsto, sa 385 na 367 evra, a najstarijih za 10,1 odsto, sa 227 na 199 evra. Manji pad zarada zaposleni su platili otpuštanjima. Broj penzionera povećan je za 71.000, ako se ne računaju vojni. Pad primanja u evrima dodatno je pogoršan „evroinflacijom“ u Srbiji. Nezavisno od rasta dinarskih cena, u Srbiji brže rastu i cene u evrima u odnosu na članice Evropske unije. To se stručno zove konvergencija nivoa cena, pa se u ovom vidu konvergencije najuspešnije približavamo EU. To je dodatno pogoršalo standard zaposlenih i penzionera. DOK su siromašni siromašili iz godine u godinu, broj najbogatijih u Srbiji je nekim čudom porastao. Evidencija Poreske uprave je tokom 2008. godine prebrojala 16.500 milionera. Toliko je građana platilo porez na godišnji dohodak. Ove godine, doduše za lanjska primanja, poreznicima je stiglo oko 21.000 prijava. A svako ko se pita ko su bogataši u Srbiji, ova lista teško da će dati verodostojan odgovor. Po njoj, kriza nije oštetila pravnike, ekonomiste, advokate, mašinske inženjere, male privrednike i, naravno, direktore. To su najčešća zanimanja među obaveznicima ovog poreza. PLATE PO STANOVNIKU KADA se promene u raspoloživom dohotku građana posmatraju prostorno, najmanji pad primanja je u centralnoj Srbiji (8,9 odsto), Beogradu (10,9 odsto), Vojvodini (11,6 odsto) i Novom Sadu (16,5 odsto). - Promene ovog indikatora posledica su promena više faktora: kursa dinara prema evru, broja zaposlenih, prosečnih zarada i broja stanovnika - objašnjava Miroslav Zdravković, urednik portala „Makroekonomija“. - Pad broja stanovnika ublažio je negativno dejstvo prva dva faktora. Proseci su tu da sakriju, a ne da otkriju detalje i suštinu, pa kada se posmatraju oblasti ili okruzi najveći pad primanja po stanovniku imali su Niš (31,2 odsto), Nišavski okrug bez ovog grada (25,3 odsto), Podunavski (23,5 odsto), Raški (22,7 odsto) i Pomoravski (21,7 odsto). DA su bogati uglavnom ostali u istom statusu, potvrđuje i prodaja luksuzne robe. Niko se ne žali na pad prometa najskupljih artikala, pa ni prodavci automobila. - Takozvani premijum segment prodaje automobila je prilično stabilan - kaže Miloš Petrović, predsednik Srpske asocijacije uvoznika automobila i delova. - Godišnje se proda oko 1.500 ovakvih automobila. Po 500 „audija“, oko 500 „BMV“ i 500 „mercedesa“. Retko se desi da neko ko vozi automobil iz ove klase, pređe da kupuje jeftiniji. Može samo da se desi da „mercedes“ zameni za „audi“, ili obrnuto. Trgovci automobila, međutim, priznaju da 2008. godina nije bila uobičajena. Pred sam početak ekonomske krize, većina je živela preko svojih uobičajenih mogućnosti. Tako je i prodaja četvorotočkaša bila znatno veća. - To je bila potpuno nerealna godina, jer su mnogi koji zaista nemaju uslova za tako skupe automobile, pomislili da mogu da ih priušte. Mnogi od njih su posle dve godine ostali bez kola - dodaje Petrović. - Njihov biznis nije mogao da prati te troškove. Uzeli su kola na lizing. Rata im je bila oko 700 evra, ali isto toliko su morali da daju mesečno i za „kasko“ osiguranje. Istina je da ove godine prodaja ide nešto slabije. I to zato što je većina tih ljudi automobile menjala na tri godine, a sada su to produžili na pet godina. Ne toliko zbog štednje, koliko zbog toga što sada manje putuju, prelaze manje kilometraže. Njihov posao se smanjio. A ko to u Srbiji vozi najbolje automobile? Pa, ako je suditi, po kupoprodajnim ugovorima - firme. Skoro 99 odsto ovih vozila se prodaje pravnim licima i to na - lizing. To su uspešne kompanije i diplomatska predstavništva.

Nastavak na Večernje novosti...